Да ли Срби живе све краће? Европска унија објавила поражавајуће податке, а ево шта каже наша држава
Наша земља има и четврти најкраћи очекивани животни век у Европи за грађане рођене 2018. године и то 75,9 година
Према истраживању из октобра Европског статистичког завода (Еуростат) о просечном животном веку грађани Србије који данас имају 67 година живеће 82 године, док ће они рођени пре две године живети у просеку 76 година у Београду и 72 године у Војводини.
Ево зашто овог викенда нико неће морати да апелује на људе да остану код куће
КО БИ РЕКАО? 12 ствари које нисте знали о докторки Кисић-Тепавчевић, њено омиљено јело ће вас посебно изненадити
ВЕЛИКА ВРЕМЕНСКА ПРОМЕНА СЛЕДЕЋЕГ ВИКЕНДА! Познати метеоролог најавио осцилације и СНАЖАН ЦИКЛОН за Србију
На основу ових података стиче се утисак да животни век у нашој земљи опада, међутим, према подацима Републичког завода за статистику, он из године у годину расте, па је 2019. достигнута вредност 73,1 за мушкарце и 78,3 година за жене.
Оно што би могло донекле да објасни поражавајуће податке Еуростата могао би да буде највећи пораст очекиваног трајања живота у Србији који се десио се на почетку од 1952-54. до 1960-62. године. Ипак, европски подаци се и даље не поклапају са онима којима располаже наша држава.
- Након тог периода, средње трајање живота и даље расте, али успоренијим темпом. Према томе, Република Србија припада оној групи држава која данас преовлађује у свету, а која се одликује већом дужином живота жена од мушкараца (око 5 година). Разлике између Републике Србије и најразвијенијих држава не испољавају се само у достигнутом нивоу очекиваног трајања живота, већ и у динамици промена. Смањење смртности од појединих узрока смрти директно утиче на повећање очекиваног трајања живота - рекли су из Кабинета министра без портфеља за демографију и популациону политику.
Чак и ако се изостави спорни податак да ће данашњи 67-годишњаци живети дуже од нових генерација, забрињава и то што Србија, према истраживању Евростата, има четврти најкраћи очекивани животни век у Европи за грађане рођене 2018. године и то 75,9 година.
Узрок за ову нимало повољну процену може се тражити у великој смртности, пре свега од малигних и канцерогених болести.
- Утицај биолошких фактора сличан је код свих популација, али утицај фактора егзогене природе је опредељујући што се тиче дужине очекиваног трајања живота. Што значи да се очекивано трајање живота може повећати првенствено, отклањањем узрока смрти егзогене природе, с посебним освртом на сузбијање насилних смрти, насталих нпр. у саобраћају, али и неговањем здравог начина живота и превенцијом и раном дијагностиком појединих обољења. Смањење смртности од на пример малигних и кардиоваскуларних болести има за последицу и продужење очекиваног трајања живота - рекли су у Кабинету министра без портфеља за демографију и популациону политику.
Мигранти и дужина живота
Треба истаћи да када се млади и образовани досељавају у друге државе, или чак градове у истој држави, то има позитиван утицај и на квалитет популационе структуре.
- Досељено младо становништво са собом доноси и виши ниво образовања, здравствене писмености, негује здравије стилове живота, препознаје значај превенције и ране дијагностике и слично. Сви ови фактори здружено делују и у наредном периоду ће одређивати интензитет повећања очекиваног трајања живота у изабраним дестинацијама за мигранте - кажу из Кабинета министра без портфеља за демографију и популациону политику.
Још један фактор може да буде исељавање становништва из земље, које се испољава кроз две димензије. Прва је утицај одлкаска младих на старосну структуру.
- Одлазе млади и образовани, просечна старост популације расте, расте удео старих у укупној популацији који имају већу смртност, специфична смртност по неким старосним групама је већа и све ово индиректно утиче на смањење очекиваног трајања живота или његово блаже повећање - наводе стручњаци.