ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ЗА ОВАЈ СРПСКИ ОБИЧАЈ? Поред покојника у сандук мора да се стави НОВАЦ, разлог је ЂАВОЛСКИ!
Душа покојника после смрти одлази у пакао или рај. Етимологија речи рај још увек је нерешена, али је он свакако био познат Словенима, пре него што су примили хришћанство
Према прастаром веровању "други" или загробни свет се налази негде на западу.
Он је приступачан само онима који су умрли. Налази се иза неких седам мора и састоји се из три света који стоје један изнад другога. До њега се може доћи кроз јаме или воде које пониру у земљу...
Горњи свет припада вишој хијерархији и налази се на небу, ту обитавају анђели и ту би могао бити рај. Одмах у близини је и пакао. Бог, око кога стално круже анђели, посматра људе у њиховим делима на земљи која је у неком средишту, али је више насоњена на доњи свет.
УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ - СПРЕМИТЕ СЕ НА ПОТОП! Упаљен метеоаларм, стижу јаки пљускови и грмљавина
Интересовање инвеститора не јењава: ВИШЕ ОД 21 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА СТРАНИХ УЛАГАЊА У СРБИЈУ
ДА СЕ МАТЕЈ УДАВИО, ИСПЛИВАО БИ ДО САДА - СВЕ СУГЕРИШЕ САМО НА ЈЕДНО! Безбедњак описао потрагу до детаља, ОВО мења ток истраге?!
Доњим светом господари ђаво, али се он не може поистоветити са паклом. Постоји веровање да и мртви имају једнаке потребе као и живи, а задржало се до данас. Зато се покојници сахрањују у новим оделима, ставља им се новац у џеп да би платили мостарине самом ђаволу.
Веровање у онај свет или загробни живот душе било је познато сваком примитивном народу, свим народима аријске групе још у његовом праисторијском добу, па и Словенима. Постоји тврдња да су Словени за онај други свет први пут чули када су њима дошли хришћански мисионари из Цариграда. Словени су веровали да је душа позвана након смрти на један други живот-ово није хипотеза већ тврдња коју доказују многобројни стари текстови.
Спаљивање покојника, жртвовање жена, робова, коња, паса, стављање хране у гроб покојника,у старије време, разне даће на којима се каткад специјално за мртве месе и наручити колачи , па слава , па жртвовање домаћем чувару и претку, Божић који је један облик жртвовања свим предцима, необориви су докази тврдње да су Словени уистину веровали у загробни живот.
Душа покојника после смрти одлази у пакао или рај. Етимологија речи рај још увек је нерешена, али је он свакако био познат Словенима, пре него што су примили хришћанство. Овај рај био је место праведних и добрих душа, а место куда одлази зла душа означено је речју пакао. О месту где се тај други свет налазио, постојала су различита мишљења. Према многим споменицима и заостацима у фолклору, потврђено је да се веровало да се онај свет налазио с оне стране мора.
Ова тврдња доказивала се тиме, што су нека словенска племена сахрањивала своје претке на тај начин, што би их полагала на чамац и отискивала у море, а ако је ово ради даљине мора било немогуће, тада су их или спаљивали или сахрањивали, али опет положивши их предходно у чамац, како би ма и симболички могли отпловити преко мора у онај свет.
Вук нам у своме речнику под речју куга каже- да куга прелази преко мора и долази амо да мори људе. По овоме изгледа да су и Срби веровали да се онај свет налази са оне стране мора. Још један доказ имамо да су Срби веровали да се онај свет налази преко мора а то је слагање понуда покојницима на даску и пуштање истих низ реку, да их она однесе на море, па затим у онај свет преко мора, који је забележен код Хомољских Срба.