ДАНАК НАКОН КОВИДА: Које последице короне ћемо ТЕК ОСЕТИТИ? Српски стручњаци објаснили важне ствари
Корона вирус у Србији и даље бесни, а слична ситуација је и у целом свету
Жртава је много, опет се размишља о пооштравању мера, води се борба за набавку вакцина, грађани се позивају на вакцинацију – једини трачак наде да се ова пандемија у догледно време може обуздати.
СТУДЕНТ "РАСТУРИО" СЛАГАЛИЦУ! Једним одговором оставио водитељку и јавност у ШОКУ (ВИДЕО)
ТАКМИЧЕЊА УСТАША У КЛАЊУ СРБА ЗАИСТА СУ СЕ ДЕШАВАЛА: Ужасне истине о Јасеновцу нису "великосрпски митови"
БОЛ ЈЕ СВАКИМ ДАНОМ СВЕ ЈАЧА! Од њих нема ни трага, ни гласа - нестали у Србији, за некима потрага траје годинама
Проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње": Ризик од заразе мањи је од ризика погоршања основне болести.
- У раној фази пандемије је цео здравствени систем био укључен у борбу против ковида-19 тако да је број термина за амбуланте прегледе био значајно смањен. Након тога, велики број болесника избегавао је да долази на редовно заказане контроле због страха од заразе иако је могао несметано да их обавља. Последице недоласка на редовне контроле могу бити веома негативне, јер на тај начин немамо увида у стање болесника, као ни могућност корекције тераоије или упућивања на додатне дијагностичке поступке. С тога апелујем на болеснике да редовно долазе код својих лекара, уз коришћење свих мера епидмиолошке заштите, јер је потенцијални ризик од заразе знатно мањи од ризика погоршања основне болести. С обзиром на велики одзив на вакцинацију, верујем да ће се ситуација у догледног будућности у потпуности нормализовати, барем што се тиче доступности и посећеност амбулантних прегледа - истиче проф. др Петар Оташевић.
Проф. др Весна Димитријевић Срећковић, интерниста-ендокринолог и професорка Медицинског факултета у Београду: "Због стреса имамо више аутоимуних болести"
- Услед некретања, стреса и непридржавања дијете, код одређеног броја пацијената дошло је до добијања на телесној тежини што је све условило погоршање гликорегулације, масноћа у крви, скокова крвног притиска, повећање параметара функције јетре и повећаног ризика за дијабетесне васкуларне компликације на малим и великим крвним судовима - каже докторка Димитријевић Срећковић.
И поред свега родило се много беба
Међутим, докторка истиче да није све тако црно како у први мах изгледа.
- Оно што је била наша велика радост јесу бројне трудноће и много беба у протеклој години ковида. Ми ендокринолози дајемо велику подршку свим женама са инсулинском резистенцијом, синдромом полицистичних јајника, латентном хипотиреозом и ендокринолошким поремећајима, које су упркос овим временима великих искушења биле храбре и одлучне у остварењу најлепше жеље - материнства.
Прим. др Александра Костић, гинеколог и ендокринолог: "Захваљујући вакцинацији жене опет долазе на превентивне прегледе"
- Са почетком пандемије значајно је смањен број пацијенткиња које су долазиле на превентивне гинеколошке прегледе. Труднице су све време пандемије долазиле уобичајеним темпом, осим уколико су и саме биле заражене ковидом. Са смањењем броја заражених али и захваљујући вакцинацији, број жена које долазе на превентивне прегледе се значајно повећава - каже докторка Костић.
Проф. др Виолета Михаиловић Вучинић, директорка Клинике за пулмологију КЦС: "1.000 карцинома плућа није откривено због неодласка на преглед"
Процене показују да је у Србији током 2020. године, број новодијагностикованих пацијената од карцинома плућа био мањи за 25 одсто у односу на 2019. годину. То значи да више од 1.000 људи није дијагностиковано због пандемије изазване вирусом ковид – 19 јер се пацијенти не јављају лекару чак ни када осете одређене симптоме.
- Актуелна епидемија ковид -19 у Србији доживљава своју кулминацију, па је сва пажња оправдано пребачена на пацијенте заражене корона вирусом. И поред тога што је перцепција здравствених институција промењена, проблем осталих пацијената не би требало да падну у сенку. Особе које имају неко малигно обољење свакако су у повећаном ризику од ковид – 19 инфекције, а поготово они који имају карцином плућа, најчешћи и најсмртоноснији малигнитет како у свету, тако и у нашој земљи.