ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ДАН ЗА СВЕ ПРАВОСЛАВНЕ СРБЕ: Сећамо се историјског догађаја који нас је ојачао у борби за слободу
Плачем и лелеком би пропраћен широм целе српске земље овај језовити догађај
У Светом Сави српски народ је гледао своју душу, своју савест, своју веру, своју истину, своју правду, своју наду, своју слободу. Да би се осветио читавом српском роду, у суботу, 27. априла 1594. године, Синан паша спали тело Светог Саве у Београду, на Врачару.
"ДРХТИМ ПРИ САМОЈ ПОМИСЛИ НА ТО" Грађани Србије још увек у шоку због ТРАГЕДИЈЕ која нас је задесила
НИКО НЕ ЗНА ШТА СЕ ДЕШАВА: Велики број полицијских возила упутило се ка ОВОМ делу Београда (ВИДЕО)
УПУЋЕНА ПОСЕБНА МОЛБА МЕДИЈИМА: Министарство просвете, родитељи и наставници ОШ "Владислав Рибникар" донели важну одлуку
Плачем и лелеком би пропраћен широм целе српске земље овај језовити догађај. Но са спаљивањем моштију Светитељевих обесни паша агарјански не спали Светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу и души свога народа на земљи:
"Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали; ал’ не спали славе, нити спомен Саве!“
Место спаљивања тешко је са сигурношћу утврдити. Иако је Храм Светог Саве сазидан на месту за које се сматра да је место спаљивања моштију, тај се догађај вероватно није десио на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду "Чупина умка", на Ташмајдану на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.
Молитва
"Велики украсе међу Светитељима, Богомудри оце Саво, молимо ти се, ми, слуге твоје, и припадајући вапијемо ти: не остави децу своју, оче, него свагда буди с нама, као што си обећао, да те и ми по дужности славимо, да те величамо, да прослављамо величину и силу твоју, и да ти принесемо достојну песму, кличући и говорећи: тебе величамо, Светитељу, тебе славимо, Светилниче, теби се клањамо, оче Саво, моли, молимо ти се, да се спасу они који славе Свети Спомен твој. АМИН."
Према неким причама, у то време се на месту данашњег храма налазила мочвара, док се на Славији пецало јер је ту била бара. Даље предање гласи да је Синан-паша дошао Цариградским друмом да спали Савине мошти. Синан-паша је хтео да спали кости на што прометнијем и већем месту како би што више грађана могло да види ломачу и затраши их и управо је то место било центар свега, одакле се све могло видети.
Почетком 19. века Глигорије Возаревић - човек који је најзаслужнији за оснивање Народне библиотеке, тврдио је да је пронашао место спаљивања моштију великог Светитеља јер је на периферији нашао непознати дрвени крст. Заменио га је новим 1874, а цео крај је добио назив "Возарев крст". Данас тај део града носи назив Црвени крст.
С друге стране, Одбор за подизање храма Светог Саве одлучио је да се чувени објекат подигне на врху Врачара, где се сада налази највећа православна светиња на Балкану, верујући да су ти спаљене мошти, јер се и одатле види добар део Београда.