НАШ ПОЗНАТИ ВАСКУЛАРНИ ХИРУРГ: Имао је бројне понуде да ради у иностранству, а ево зашто је ипак остао у СРБИЈИ
Да ли и ви размишљате на овај начин?
Међу медицинарима кружи прича да је рад у Ургентном центру изузетно изазован и један од најтежих у бранши зато што лекари никада не знају каквог ће пацијента током дежурства примити.
ВРАЋА СЕ СЕРИЈА А: Време је за детронизацију Јувентуса
Др Кисић: "ЉУДИ СУ ЗА САДА ВЕОМА ОДГОВОРНИ, имамо 10 пријава путника у року од ЈЕДНЕ МИНУТЕ"
ЊЕГОВА НОВА ФОТОГРАФИЈА ПОСТАЛА ЈЕ ИНТЕРНЕТ СЕНЗАЦИЈА: Несторовић добио необичну слику на Фејсбуку (ФОТО)
То је потврдио управник Ургентног центра Клиничког центра Војводине доц. др Драган Николић, који каже да се у тој установи лече најкомплекснији пацијенти те да су запослени у УЦ на располагању грађанима за неодложно збрињавање животно угрожених повређених и хитних пацијената 365 дана у години 24 сата дневно.
- Као и све установе овог типа, УЦ КЦВ суочио се са проблемом великог броја пацијената који су захтевали неодложно збрињавање акутних обољења и повреда. Да би се у оваквом оквиру адекватно организовао систем збрињавања пацијената, УЦ је увео интернационални петостепени тријажни систем. Тријажна категоризација омогућава и обезбеђује правилну и правовремену процену здравственог стања свих пацијената, одређује редослед збрињавања и јасно дефинише временски оквир збрињавања. Оваквим начином рада се постиже благовремени најбољи третман за сваког пацијента.
- Здравствени радници су у пандемији испољили истинске моралне врлине и високу способност самоодрицања у циљу опште добробити. Овако испољене врлине уз самоодрицање биле су неминовни предуслов за успех. Ниједан пут ка успеху није лак и некада тражи жртву коју су поднели многи здраствени радници и њхове породице. Посебно се поносим ставом здравствених радника који су уложени труд и посвећеност уз поднете жртве увек доживљавали као доброчинство и човекољубље. У току епидемије постојала је динамика преплитања људских судбина, судбина оболелих и њихових породица као и судбина здравствених радника и њихових породица. Такав однос створио је прегршт лепих интеракција, лепих осећања наде, поверења и поштовања.
- Многи од нас се питају када ће се пандемија окончати и када ћемо моћи да се вратимо својим нормалним животима. Чини се да бисмо сви ми желели да постоји нека јасна временска одредница која ће означити почетак неког квалитетнијег живота у односу на овај који нам је наметнула једна глобално проширена болест. Нажалост, мислим да ћемо морати имати посве другачији приступ категорији квалитета живота. Ради се о великом проблему, а постоје три начина да се реши тренутна здравствени проблем: вакцинација, довољно оболелих људи који ће развити имунитет, или стална промена понашања друштва. Све наведено би утицало да се смањи способност вируса да се даље шири.
- Ово питање задире у сферу мојих дубоких осећања. Родољубље сматрам једним од својих најинтимнијих осећања. Љубав према домовини је осећање које је дубоко уткано у мојој породици и мени, а које се испољава поштеним, посвећеним и одговорним радом за општу добробит. Труд који улажем усмерен је ка добробити земље наших дедова и очева и земљи наше деце. Осећам моралну одговорност да овај град и земљу коју су нам очеви оставили у аманет, ја својој деци оставим још бољим.