ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Лисице шетају по Кикинди као да је њихов дом! Не сме им нико ништа, ево и ЗАШТО
У Кикинди и околини прича о лисицама није новост. Пре две године, око њих се подигла велика прашина јер су биле свеприсутне на улицама, у двориштима и кокошињцима, а одговорност није преузео нико, јер наше законодавство није предвидело надлежност над дивљим животињама у насељеним местима. Једноставно речено, не можеш јој ништа.
Иако до сада никога нису напале, у граду на северу Баната никако не могу да се навикну на ове лукаве зверке које комотно шетају улицама усред бела дана.
Погрешно је мишљење да лисице мигрирају у насељена места само зими, јер их има током целе године, чак и лети. Бојан Стајић (28) из Кикинде, радник царинског терминала надомак железничке станице, готово свакодневно виђа лисицу у оквиру пословног окружења, али и шире. Он сматра да присутност лисица није нимало наивна, јер се у околним насељима налазе дечја игралишта.
Нестала девојчица из околине Бујановца: Полиција на ногама!
- Кад сам је на пролеће први пут видео, била је мала, а сад је много порасла. Негде се храни или има своје склониште. Виђао сам овде и фазане и зечеве, али лисицу први пут - у чуду прича саговорник и додаје да се лисица слободно шета по терминалу и околним улицама удаљеним три километра од његовог посла.
Она никога не дира, прође тражећи храну и одлази даље. Многи у околини држе живину, имају кокошињце, па нисам хтео да реагујем, јер су људи звали разне службе мислећи да су оне надлежне, али је све било безуспешно. Нико није реаговао. Ипак, неке мере морају да постоје. Није лисица домаћа животиња да шета слободно улицама. Може да прође неко дете и да га уједе. Не знамо да ли је бесна или није - забринут је Стајић.
Ловцима је, међутим, забрањен одстрел унутар насељеног места, осим у случају ако је дивљач удаљена 200 метара од њега, а и тада се не сме ловити пушком окренутом према насељу.
- Остаје нам једино могућност да лисицу ухватимо помоћу замки или паса, како нам МУП дозвољава, али то је веома тешко због безбедности становништва, нарочито деце - објаснио је председник Ловачког удружења "Иђош" Веселин Веселинов, иначе радник Зоохигијене ЈП "Кикинда".
- Грађани нам се често обраћају за помоћ, али је Зоохигијена у ресорном министарству регистрована као Прихватлиште за псе и мачке луталице и ту се завршава наша надлежност - објаснио је Веселинов.
Оно што је једино могуће и дозвољено јесте суживот с том животињском врстом, а како напомињу институције и пријатељи животиња, улазак лисица у град говори нам да су им станишта угрожена, да немају довољно хране због недостатка глодара који су њихов први и најважнији извор преживљавања и да у насељеним местима и градовима постоје извори хране за њих.
Међутим, не каже се узалуд "лукав као лисица", па се грађанима препоручује да буду бар упола мудри као лија и предузму потребне мере, ограде кокошињце, имају будно око и добар систем за терање лисица из дворишта, као и да возе прописном брзином и тако умање могућност судара с том зверком.
Како би се смањила непосредна опасност од болесних или бесних лисица, републичка Управа за ветерину редовно шаље ловачким удружењима упутство о одстрелу лисица унутар ловишта. Ловци су дужни да уловљене лисице предају на увид Ветеринарском специјалистичком институту да се утврди јесу ли болесне или не.
- Ако су заражене, или су претерано мирне или претерано агресивне, а то се може утврдити само лабораторијском анализом. Ловачка удружења по теренима редовно бацају специјални мамац за лисице који у себи има вакцину против беснила и бојадер који им боји зубе. На тај начин се зна да ли су конзумирале вакцину или не - наводи Веселинов и додаје да је последњи случај беснила код домаће животиње у Кикинди забележен 2009.