ИМА ЛИ РАЗЛОГА ЗА СТРАХ И ПАНИКУ? СРБИЈА СТРЕПИ - СТИГАО ЈЕ: Све о бразилском смртоносном мутант соју
Да ли је нови, бразилски сој вируса донео три пута више умрлих на дневном нивоу у овој јужноамеричкој држави?
Заразнији и смртоноснији сој вируса стигао у Европу из Бразила, гласе последњих дана информације западних медија. На срећу, са запада је стигао и глас разума - из западне Србије, право из Краљева јавио се познати вирусолог Миланко Шеклер који стручно објашњава због чега нема разлога за страх и панику.
КРИЗНИ ШТАБ ЋЕ ОДЛУЧИВАТИ О ОТВАРАЊУ КАФАНА И РЕСТОРАНА! Ако се испуне одређени УСЛОВИ моћи ће да раде - одлучиће ове ДВЕ бројке!
НЕМА МЕСТА ЗА ОПУШТАЊЕ! Др Аџић: У болници иза мене су људи са јако ТЕШКИМ клиничким сликама, има МЛАДИХ
"ТОПЛО ВРЕМЕ НЕЋЕ ДОНЕТИ ОЛАКШАЊЕ" Колико далеко је УКИДАЊЕ мера? Познато је КАДА бисмо могли да се ВРАТИМО свакодневним активностима
Да ли је нови, бразилски сој вируса донео три пута више умрлих на дневном нивоу у овој јужноамеричкој држави? Шта је са тим озлоглашеним сојем П.1 који је, наводно, уврђен 10. јануара у Бразилу и већ створио 17 мутација од којих су три, ни мање ни више, него на „бодљикавом“ протеину? Које су то 92 варијанте вируса короне у Бразилу и шта ће тај нови сој вируса донети у Европу? Све су то питања због којих смо назвали Шеклера и добили прилично умирујуће одговоре.
Познати вирусолог из Краљева истиче да још не постоји ниједан доказ да је бразилски сој вируса короне много заразнији и смртоноснији.
- Нико до сада није децидно рекао да је тај сој вируса опаснији од других нити је то научно објављено. Тек треба да се види да ли је толико велики број заражених и умрлих у Бразилу због новог соја вируса или због здравственог система који је преоптерећен па не може да збрине све пацијенте. За сада се још ништа не зна - наглашава Шеклер.
Како каже, приче да је бразилски сој вируса стигао у Европу чуо је још раније, али сматра да нема разлога за панику и страх.
- Ако се сећате биле су најаве и за британски сој вируса да је заразнији и смртоноснији па се испоставило да није баш тако. По логици ствари, вирус који се лакше преноси мање је смртоносан јер у том размножавању губи патогеност - подвлачи Шеклер.
Шеклер апострофира да су све приче о новим, заразнијим и смртоноснијим сојевима вируса на дугачком штапу.
-Пре десет дана наслушали смо се и прича о неком дуплом мутанту из Индије. Ви можете да лажете све људе неко време, можете да лажете неке људе све време, али да лажете све људе све време то је већ немогуће - истиче познати вирусолог.
Зато му тек информације о 92 варијанте бразилског вируса "будаласто звуче".
- Ја исто тако могу вама да кажем да код нас има између 16.000 и 17.000 варијанти вируса. И шта то вама значи? То вам је исто када имате типску кућу коју су мајстори изграили 100 у низу и када сваку понаособ мало боље загледате видећете неку мању разлику. Имате једнојајчане близанце па их после одређеног периода разликујете. Тако вам је и са вирусима - сликовито објашњава Шеклер.
Како каже, до разлике код вируса долази кад се умножава у великим количинима.
- Према закону биохемије вирус приликом умножавања дуплира нуклеинске киселине, а разлике настају када приликом производње тих нуклеинских киселина направи грешку. Та грешка се онда види на површини као различитост - апострофира вирусолог.
За очекивати је да се појави још нових сојева вируса, али то не значи да ће бити опаснији.
- Вирус је сада под притиском све већег број вакцинисаних и све јачег отпора антитела. Зато мора да се мења како би пробио ту заштиту јер више не може тако лако да прелази са човека на човека. Не може да се тако лако умножава, а то једино што зна да ради - подсећа Шеклер.
Како каже, сва је прилика да ће на крају доћи до компромиса између вируса и човека.
- У стварању тих различитих облика како би пробио заштиту антитела вирус губи на снази па је велика вероватноћа да ће постати обичан шмркљавац од два-три дана као и други хумани корона вируси. Њему није циљ да убија људе јер са сваким мртвим човеком и он нестаје. Тешко да ће потпуно нестати јер је прозрео у популацију. Пре ће доћи до равнотеже и компромиса вируса са човеком - закључује Шеклер.