Исповест дечка из Аранђеловца којем је корона ОДНЕЛА оца: "Људи морају чути како се БОРИО мој отац и кроз шта је прошао"

Фото: Реутерс / Извор: Реутерс

Био је рани март када је Немања Симикић дошао у контакт са човеком из Београда који је пре тога био у иностранству. Сумња да је тако све почело.

За мање од две недеље, на дан проглашења ванредног стања у Србији, почело је ванредно стање и за породицу Сикимић у Аранђеловцу. Глава породице, угледни предузетник и херој својих најближих, Немањин отац Жељко (50), примљен је у болницу. Неће је напустити жив.

"Још не може да стане на ноге" Исповест мајке малог Марка (3) из Ритопека који је ЈУНАЧКИ ПОБЕДИО корона вирус

НАЈНОВИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КРИЗНОГ ШТАБА: Још 424 нових случајева позитивних на корона вирус, Србија располаже са довољно респиратора

НАЈНОВИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КРИЗНОГ ШТАБА: Још 424 нових случајева позитивних на корона вирус, Србија располаже са довољно респиратора

Исповест Србина који ради у италијанској болници: Добио сам корону! Урадили су ми експерименталну терапију, а ноћ после тога сам прошао кроз пакао

Исповест Србина који ради у италијанској болници: Добио сам корону! Урадили су ми експерименталну терапију, а ноћ после тога сам прошао кроз пакао

Жељко Сикимић се против вируса ковид-19 борио скоро месец дана. Према процени епидемиолога, заразили су се и он и његов син, али син није показивао симптоме. После свега Немања је одлучио да исприча како је текла борба његовог оца Жељка.

- Причам вам ово, а знам да не постоје те речи које би исказале моју бол. Желим да отворим душу јер сам био међу првима у Србији када сам осетио потребу да све ово јавно изнесем у свом окружењу и да упозорим све људе око мене да буду одговорни. Желим да људи чују кроз шта смо прошли. Желим да људи чују како је живео и како се борио мој отац - почиње причу младић којем је опака болест променила живот.

За мене оболели нису само број - за мене је тај један био читав свет

Борба породице Сикимић почела је када се већина грађана Србије надала да ће је пандемија некако заобићи. Нису знали да се опака болест већ налазила у њиховом дому.

- Стицајем разних околности моја породица и ја били смо међу првим случајевима у Србији који су дошли у контакт с овим опаким вирусом и могу слободно да кажем да је опак. Ма и да страда 10 људи у милион то је небитно, јер ако је у тих 10 људи неко вама драг, онда је он ваш читав свет. Када смо чули да је тата позитиван на ковид-19, знали смо да ће бити борба, али имали смо наду. Мој тата је преживео удар грома! Преживео је напад два пит була од којих га је само бог спасао. Ко га је познавао зна зашто смо се толико надали. Мој тата је био херој, али изгледа да му је бог овај пут, нажалост, дао да буде један у милион - прича Немања.

Колико је велики борац био његов отац сведочи и податак да се против вируса који је до сада убио преко 110.000 људи борио неуморно готово месец дана.

Кренуло је с благим симптомима - завршило се после 23 дана на респиратору

- Тата се борио као лав, од првих симптома чак 31 дан, а од тога 23 дана уз помоћ респиратора. Није деловало да ће бити тако. Кренуло је с благим симптомима а после пет, шест дана температуре почели су болови у грудима, отежан кашаљ, грозница и исцрпљеност. Мој отац је издржао први напад и већ после 15 дана ствари су кренуле набоље, плућа су се стабилизовала, а од анестезиолога смо добијали све позитивне инфромације и да је у том тренутку један од најбољих пацијената и да се ускоро скида са респиратора и таман кад је дошло време да га скидају са респиратора, вирус је кренуо у други напад и удружен са суперинфекцијом после нових 15 дана борбе послао ову громаду од човека на неко боље место - присећа се Жељков син.

Није имао ниједан здравствени проблем

- Преживео је први напад болести, многи би поклекли, али он се борио. Готово је прегурао и тај други напад. Тринаест дана се није предавао, тринаест дана је издржавао! Он није имао ниједан здравствени проблем - истиче син.

Угледан предузетник

Жељко Сикимић је био оснивач и газда предузећа "Машинац" у Аранђеловцу.

- Био је радник који је цело предузеће изградио са својих десет прстију. Радио је 25 година и није имао једног непријатеља за живота. За таквог човека нико није очекивао да ову битку изгуби. Овакви људи се не заборављају. Треба се сад научити на бол. Тата је био весељак и борац. Био би љут на нас да види да га жалимо. Хтео би да се веселимо и радујемо новом дану као што је он то радио током целог живота. Био је једна људска громада и увек ће бити у нашим срцима. Такви људи не умиру - закључује његов син.

"Похрлили на плаже и на сурфовање" Исповест Београђанке право из Мелбурна где се грађани не боје короне