Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Југославија га је избрисала са ЛИЦА ЗЕМЉЕ, а преживело је вековне сукобе: Ево шта је БАЛКАНСКА АТЛАНТИДА! (ВИДЕО)

14.11.2019. 14:29
Пише:
Србија Danas/Express.hr
a
а / Извор: Foto:Wikipedia

Иако је нестало пре више од пола века, једно острво на Дунаву на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске, и даље се појављује на Гугл мапама.

Ада Калех налази се на само 60 километара северно од места где се срећу границе Србије, Румуније и Бугарске. Острво су окруживале масивне стене које су због своје импозантности добиле назив и "Гвоздена врата", а својом силином их је обликовала једна од највећих река у Европи.

Острво је било широко 500 метара и дугачако 1700 метара, а његова површина се састојала од песка и шљунка који су насипале воде Дунава. Кроз векове, Ада Калех била је део многих различитих историјских догађаја и позната је под различитим именима. Први пут острво спомињу у службеном извештају из 1430. године Теутонски витезови, који су га звали Саан.

Такође је био познат као Уј-Орсова Сзигет (мађарски), Орсовострво (српски) и Инсула Орсовеи (румунски), Neu-Orschowa (немачки), Porizza (италијански) и Аба-и-Кебир (арапски). На крају је име Ада Калех, које су острву дали острвљани, постало је најчешће турско име што значи "Острвска тврђава".

Једна од првих већих грађевина на њему била је тврђава у стилу Ваубан коју је изградила Хабзбуршка монархија. Требала је да одбрани Европу од османских напада, али Турци су га ипак освојили 1699., а након тога су га неколико пута губили и поновно освајали. Аустријанци су га заузели током рата 1716-18. Османлије су га поново преузеле 1738. године, а Аустријанци су острво вратили 1789. године. Међутим, 1791. године били су присиљени да га врате поново Османском Царству. Ствари су се измениле 1878., након потписивања Берлинског уговора, кад је Ада Калех остала заборављена те се нашла у необичном положају. Иако је острво правно припадало Аустроугарској, његово становништво је још увек било под влашћу османског султана, који је острво ставио под своје лично власништво и одредио властитог Мудира (градоначелник) и Кадира (судију). 

Напокон, 1913. Мађарска је одлучила да анектира Аду Калех, а након Првог светског рата, острво и његова северна обала додељени су Румунији. Током целог тог раздобља Османско Царство није прихватило нити једну од горе наведених анексија. Све до 1918. непрестано су слали војни одред на острво како би заштитили своје интересе. Напокон, Ада Калех био је њихов последњи европски територијални посед западно од Едирнеа. Коначно су ослободили Аду Калех 1923. године, након што су потписали Лозански уговор и успоставили модерну Републику Турску. 

До 1931. године острво је погодио велики талас сиромаштва, али то се променило након што је румунски краљ Карол ИИ. посетио Аду Калех и одлучио да изврши ослобађање од пореза за своје грађане. То је на острву донело велике промене, претворен је у егзотичну, романтичну и профитабилну туристичку дестинацију, коју је посећивало на хиљаде људи годишње.

Становници су били припадници различитих култура; већином Турци, неки су били из Босне, из Бугарске, али било је и Киргиза, Алевита, Сунита, Албанаца. Са својим уским улицама и џамијом острво је својим посетитељима нудио јединствен поглед на "Оријент у срцу Европе". Његов главни трг био је препун кафића и продавница за оријентални текстил и накит. Већина становништва је живела од риболова и узгоја дувана, али и од туриста и кријумчарења.

Крај Другог светског рата на острву је донео још промена. Румунија је постала комунистичка земља, а у страху да ће Румуњи покушати емигрирати преко реке у мање репресивну Југославију, њихова влада је ограничила приступ острву. 

СВЕ ВИШЕ МУЧЕНИХ И УБИЈЕНИХ ЖЕНА У СРБИЈИ: Насилници се не кају, а жртве нису само емотивне партнерке

СВЕ ВИШЕ МУЧЕНИХ И УБИЈЕНИХ ЖЕНА У СРБИЈИ: Насилници се не кају, а жртве нису само емотивне партнерке

ГОРАН ЖЕЛЕО ДА ПОКЛОНИ АУТОМОБИЛ СИРОМАШНОЈ ПОРОДИЦИ, АЛИ УСЛЕДИО ЈЕ ХЛАДАН ТУШ: Огласио се на Фејсбуку и ево шта је поручио (ФОТО)

ГОРАН ЖЕЛЕО ДА ПОКЛОНИ АУТОМОБИЛ СИРОМАШНОЈ ПОРОДИЦИ, АЛИ УСЛЕДИО ЈЕ ХЛАДАН ТУШ: Огласио се на Фејсбуку и ево шта је поручио (ФОТО)

ИНЦИДЕНТ НА ЛИНИЈИ 83: Возач попрскан бибер спрејом у Земуну?!

ИНЦИДЕНТ НА ЛИНИЈИ 83: Возач попрскан бибер спрејом у Земуну?!

Аду Калех је тада поновно погодило сиромаштво, а у жељи да се реши растуће незапослености румунски комунистички вођа Георге Георгију-Деј на одлучио је да на острву изгради малу фабрику. Међутим, она није добро пословала, а то је значило почетак краја острва

Године 1964. Југославија је започела свој пројект изградње огромне хидроелектране Гвоздена врата. То је значило да ће острво нестати са лица Земље. Георге Георгију-Деј потписао је споразум којим је острво могло бити потопљено.

До 1968. године сви су напустили острво и неки предмети попут делова џамије, базара и гробља пресељени су на Симиан, оближње острво. Ада Калех је нестала 1971. године, а све што је данас остало од острва је сећање на његово постојање.

РОДИТЕЉИ, ОПРЕЗ! Сваки трећи ђак у средњој школи ради ОВО!

РОДИТЕЉИ, ОПРЕЗ! Сваки трећи ђак у средњој школи ради ОВО!

ВАЖНО: Пацијенти са РАКОМ не би смели да УЗИМАЈУ ове терапије

ВАЖНО: Пацијенти са РАКОМ не би смели да УЗИМАЈУ ове терапије

"Бисерки су рекли да ће занавек остати слепа, па је легла испод моштију Козме и Дамјана! А онда је викнула ЈЕДНУ РЕЧЕНИЦУ"

"Бисерки су рекли да ће занавек остати слепа, па је легла испод моштију Козме и Дамјана! А онда је викнула ЈЕДНУ РЕЧЕНИЦУ"

О делу Зорана Коцића прича Србија: Своју викендицу поклонио је деци оболелој од рака (ФОТО)

О делу Зорана Коцића прича Србија: Своју викендицу поклонио је деци оболелој од рака (ФОТО)

Отац српског студента који се налази у паклу Хонг Конга: Ово је могући сценарио за нашу децу

Отац српског студента који се налази у паклу Хонг Конга: Ово је могући сценарио за нашу децу