КАДА ЈЕ ПОЧЕЛО РАЧУНАЊЕ ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ? "Немојте да се изненадите ако вам неко честита 7529. годину"
Због епидемије коронавируса није било организованог дочека, али се пред Храмом Светог Саве спонтано окупило стотинак људи који су палили свеће
Испред Храма Светог Саве у Београду, уз звоњаву црквених звона и упаљене бакље, јуче у поноћ дочекана је Нова година по јулијанском календару!
ТУЖНА СЛИКА СРБИЈЕ: Под тежином снега урушио се кров на штали, угушиле се три краве (ФОТО)
СРБИЈИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 2012. и 2017. ГОДИНЕ? Српски метеролог УЖИВО У ПРОГРАМУ разрешио све недоумице!
Према одлуци кризног штаба због епидемије коронавируса, није дозвољено организовање прослава, али се пред Храмом Светог Саве спонтано окупило стотинак људи који су палили свеће, бацали петарде и запалили бакље.
Улице Београда биле су готово пусте, а тако је било и у другим градовима у Србији.
Нову година према јулијанском календару обележавају православци у БиХ, Црној Гори, Македонији, Хрватској, али и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, као и на Светој гори.
Јулијански календар је добио назив по римском императору Гају Јулију Цезару, а примена тог календара почела је 1. јануара 45. године пре нове ере. Реформисао га је папа Гргур 13 у 16. веку. Због одступања у односу на претходни, после четвртка, 4. октобра, 1582. тада је наступио петак, 15. октобар 1582, а током година су одступања расла. Грегоријански календар је 1918. код нас прихватио краљ Петар И Карађорђевић. Иначе, немојте да се изненадите и ако вам неко честита 7529. годину, јер је реч о византијском рачунању година које се вековима користило и у Србији (у Цариграду су сматрали да је свет створен 5508. године старе ере). - Хришћани у целој Европи у средњем веку време су рачунали од постанка света, а не као сада, од Христовог рођења. Тако је било и код нас, те у црквеним књигама стоје године далеко веће од 2021. Међутим, не постоји неки специфично старосрпски календар који потиче од пре неколико хиљада година, јер би то значило да смо се ми у то време прецизно бавили астрономијом, што није случај. Већи део културе смо у средњем веку преузели од Византинаца - каже Жељко Ињац, верски аналитичар, и додаје да постоје велика одступања у календарима, те се црквена нова година по старом календару рачуна од 1. септембра.
Зоран Радојичић Испражњено седам објеката у Београду
Зоран Радојичић, градоначелник Београда, рекао је за РТС да је 13. јануара у престоници испражњено седам објеката и написане 33 прекршајне пријаве због кршења епидемиолошких мера: - Било је ангажовано 10 патрола током дана и 10 током ноћи, обављено је 357 контрола. Општи је утисак да су се Београђани држали мера, али је ипак било пријава и пражњења објеката.