КАКО ЛЕЧИТИ АНЕМИЈУ? Свако друго дете у Србији је анемично! Доктор објашњава КОЈИ СУ УЗРОЦИ
У земљама у развоју, у које спада и Србија, од анемије пати чак 40 одсто деце узраста до пет година.
Анемија у дечјем узрасту је чешћа него што се мисли. У развијеним земљама, од малокрвности пати свако десето дете узраста до две године. У земљама у развоју, у које спада и Србија, од анемије пати чак 40 одсто деце узраста до пет година.
ШТА КАДА СЕ ИЗГУБИТЕ НА ПЛАНИНИ? Људи неприпремљени излазе на стазе, Горска служба УПОЗОРАВА
"ШПАНСКА ОЛУЈА" СТИГЛА У СРБИЈУ - Да ли нам прети ЛЕДЕНО ДОБА? Српски метеоролог открио детаљну прогнозу
"КАДА СЕ МРТАВ ВИРУС УБРИЗГА У РУКУ..." Како кинеска вакцина развија имунитет и шта је разликује од америчке
О најчешћим узроцима анемије код деце и о начинима лечења је говорио примаријус др Борис Ковачевић.
- Најчешћи узрок анемије код деце је дефицит гвожђа. Овај тип анемије стручно се назива сидеропенијска анемија (у 'преводу' - малокрвност изазвана смањеним уграђивањем гвожђа у еритроците) и то је проблем који је присутан код око две милијарде људи. У развијеним земљама овај проблем има 3 до 5 одсто деце узраста до две године, а у земљама у развоју, у које спада и Србија, сидеропенијска анемија бележи се код 40 одсто деце узраста до 5 година. То значи да готово свако друго дете млађе од пет година у неком тренутку пати од недостатка гвожђа. Анемија је, дакле, фреквентан проблем, и здравствени и социо-економски - каже др Ковачевић.
НАЈЧЕШЋЕ ВРСТЕ АНЕМИЈА
Сидеропенијска: настаје услед недостатка гвожђа. У питању је малокрвост због смањеног уграђивања гвожђа у еритроците. Хемолитичка: опна еритроцита је слаба, па црвена крвна зрнца лако пуцају. Мегалобласна: ако нема довољно фолата (витамина Б комплекса) еритроцити постају велики и неправилног облика, али слабо функционални.
Дефицит гвожђа не значи само анемију, гвожђе је неопходно и за системске функције у организму, па недостатак овог микронутријента може довести и до поремећаја у функционисању других органа.
- Око две трећине укупне количине гвожђа у организму везано је за хемоглобин. Преостала трећина депонује се у јетри, слезини, лимфним чворовима... Гвожђе је од пресудне важности за транспорт кисеоника, али оно има улогу и у ензимским процесима у организму, у раду јетре, синтези мијелина, функционисању неуротрансмитера. Кад то све узмете у обзир, јасно је зашто је код недостатка гвожђа таква клиничка слика: деца су апатична, безвољна, поспана - утицај на нервни систем, смањена је физичка активност, ниска је толеранција на напор - због отежаног рада јетре, у на крају имате и отежан рад срца и плућа због недостатка кисеоника. Код анемије, дакле, имате целокупну патњу организма изазвану недостатком гвожђа - објашњава др Ковачевић.
Шта може да буде узрок недостатка гвожђа?
- Најчешћи узрок је недовољан унос, што се нарочито често дешава у периодима брзог раста деце, кад имамо диспропорцију између потреба организма и могућности преузимања из хране. Такође, и одређена обољења дигестивног тракта могу да буду узрок недостатка гвожђа јер ми храном унесемо гвожђе, али оно не може да буде преузето због оштећења слузокоже црева. Трећи узрок је губитак или крварење - каже др Ковачевић.
- Новорођенче се рађа са резервама гвожђа које су пасивно пренете од мајке, и те резерве, депоноване у јетри, довољне су до четвртог, или шестог месеца. То је 'капитал' који мама поклони свом детету, под условом, наравно, да мама није била анемична у трудноћи. Дакле, ако мама није била анемична, ако је дете рођено с нормалном тежином, у термину, сидеропенијска анемија не може да се јави у првој трећини или првој половини прве године.
Како се поставља дијагноза?
- Ако родитељи примете да је дете убледело, ако примете апатију, промене у понашању и посумњају на малокрвност, треба да се обрате педијатру. Дијагноза се поставља у неколико корака: узима се анамнеза, од родитеља се узимају подаци о навикама у исхрани, али и о евентуалним променама у понашању детета, а затим се ради физикални преглед, при чему се нарочита пажња обраћа на евентуално бледило коже и видљивих слузикожа. На анемију указује и 'успореност' детета, физичка и психичка. Након тога, узима се узорак крви, ради се крвна слика, биохемија и серумско гвожђе - објашњава др Ковачевић.
Зона лоше исхране: Козје млеко је ТОКСИЧНО за децу
За недовољан унос гвожђа крива је једнолична исхрана, брза храна, конзумација намирница сиромашних гвожђем или намирница које уопште немају гвожђе, а људи немају та сазнања и дају их деци. Рецимо, "чувено" козје млеко у себи нема фолате, основну градивну супстанцу за изградњу ткива. А родитељи га, подстакнути погрешним веровањем у "чудотворност" козјег млека, дају деци. У таквим случајевима, кад је примарно млеко које дете пије козје, може доћи до тешких фолат-зависних мегалобластних анемија, таквих да чак буде потребна и трансфузија крви. Козје млеко је забрањено у раном узрасту, токсично је за децу. Ово млеко је млеко за одрасле, старе, оне који се боре за живот, који имају малигне болести, али НЕ за децу.
А ако је крвна слика добра а ниво гвожђа низак?
- Анемија је врло подмукла болест, јер крвна слика може дуго времена полако да пада, а да се организам адаптира на те ниске вредности. Понекад се дешава да дуго нема испољавања симптома, иако је дете увелико у проблему - објашњава др Ковачевић.
- Кад је крвна слика добра, а ниво гвожђа низак, то указује да постоји опасност од развоја анемије. Следећа фаза, у којој и даље не мора да буде очигледних симптома анемије, је да и даље има довољан број еритроцита, али хемоглобин пада... И то је онда класична хипохромија: ради 'фабрика' у коштаној сржи, праве се еритроцити, али се не уграђује хемоглобин јер нема гвожђа и онда еритроцити иду 'празни' на периферију. Тај раскорак између вредности еритроцита и хемоглобина је такође међуфаза, која води у праву малокрвност, када резултати показују пад и количине хемоглобина и броја еритроцита.
Најчешћи симптоми
Два најчешћа симптома анемије су бледило (нарочито унутрашњости очних капака и нокатних плоча) и малаксалост (која може бити праћена и губитком апетита, раздражљивошћу али и потиштеношћу).
Како се лечи анемија?
- Анемије изазване недостатком гвожђа су најчешће, а лече се, на сву срећу, прилично једноставно. Корекција исхране уз додатак препарата гвожђа доводи до потпуног излечења код већине деце. Након санирања основног проблема, коштана срж се релативно брзо опоравља. Остали типови анемија лече се надокнадом обнога што недостаје, рецимо витамина Б12 или фолне киселине.
Шта је "прва мера" у лечењу?
- Кад се констатује анемија, прва терапијска мера је редуковање уноса млека. Ово се, наравно, односи на децу која су на адаптираном млеку, или, што је код нас због стандарда релативно често, на двотрећинском крављем млеку. Ако дете сиса, ви му не можете редуковати унос млека, али ако је на дохрани, у случају анемије прво се ограничава унос млека на до 500 милилитара у току дана, а у тежим случајевима и на 300 милилитара. Ствар је у томе што повећана количина уноса млека које није мајчино може да омета ресорпцију гвожђа које дете добија немлечном исхраном. И то ограничење траје док се не успоставе нормалне вредности еритроцита, хемоглобина и гвожђа - објашњава др Ковачевић.
Кравље млеко у првој години
Уколико дојење није могуће, а финансијско стање не дозвољава давање адаптираног млека (које би било боља замена за дојење), детету се у првој години може давати кравље млеко, али оно МОРА да буде двотрећинско (на 100 милилитара млека иде 50 милилитара воде), због тешке диспропорције у саставу крављег и мајчиног млека.
- У првим фазама, кад је гвожђе нешто ниже, и резултати показују мање дефекте у крвној слици, нарочито ако се зна да је и мајка у трудноћи била анемична, ситуација се може поправити корекцијом исхране. Уз редукцију уноса крављег млека, требало би појачано детету давати храну која је богата гвожђем: жуманце, црвено месо и тамнозелена поврћа. Ако то не помогне, уводе се препарати гвожђа, током шест до осам недеља. Затим се понављају анализе крви, и ако је крвна слика у реду, терапија се укида. Али, јако је важно да родитељи и након нормализације крвне слике наставе да воде више рачуна о исхрани детета, поштујући препоруке педијатра - каже др Ковачевић.
И без анемије, дефицит гвожђа мора да се лечи, јер може да доведе до промена у централном нервном систему, лошег развоја мијелина и неуротрансмитера у мозгу, што води у промене у понашању и менталном развоју детета. Код мале деце мањак гвожђа се манифестује апатијом, а код старије може да дође и до поремећаја интелектуалних функција.
Одступања у понашању понекад могу бити врло упадљива, налик поремећајима из групе оних који се повезују с аутизмом, а да детету заправо само фали гвожђа.
Недостатак гвожђа утиче и на респираторни систем. Понекад чак може довести до респираторне афективне кризе - зацењивања. Један од узрока тог афективног плакања, кад деца буквално губе дах, понекад чак и поплаве може, дакле, бити и анемија.
Иако звучи застрашујуће, утешно је то што су сви ови симптоми реверзибилни: дете прими терапију гвожђем и све се врати у нормалу.