ИСПОВЕСТ НОВОСАДСКОГ ГРОПЕРА: За мој успешан дан, само ми треба аутобус пун жена!

Он мрзи викенде... Он мрзи празнике... Он мрзи када је град празан, пуст... 

Он воли гужву, воли када киша падне, на малом простору сналази се сјајно...

Он је Ф.А. а пријатељи га зову Колунга! 

- Тај надимак сам добио још деведесетих. Тада је била популарна она Касандра, а њен дечко у тој серији се звао Фернандо Колунга и имао је исту косу као и ја. И пошто је серија била јако дуго популарна, док је трајала сви су ме звали ''Колунга, Колунга'' и ето остаде и после поменуте серије.

А њега зна цео град, а ко га не зна вероватно ће га током жвиота у Новом Саду упознати. Шансе су веће ако је особа женског пола и вози се градским аутобусом.

- Као мали живео сам у приградском насељу и већ тада сам се пуно возикао аутобусима, тако да страст према вожњи њима датира још из најмлађих дана. Током живота, пар пута сам имао новац да купи аутомобил, Југића барем, али нисам хтео, навикао сам на аутобусе а и паре сам боље потрошио, на дрогу и пиће већином.

Колунга је најчувенији ''гропер'' у Србији, оно што он ради некоме је ненормално а некоме веома блиско.

- Гропер је онај човек који воли да додирује интимне делове тела девојкама на јавном месту. То вам је укратко дефиниција. Е сад, да не помисли ико да ити један гропер то ради без сагласности девојке, барем прећутне, било да је у питању аутобус, биоскоп, стадион или било шта друго.

Занимало нас је како Колунга ако не разговара са тим девојкама, зна да ли је океј да их додирне или омирише?

- Једноставно видите по сигналима које вам она пошаље. Никада не бих дотака девојку, за коју видим да је по природи плашљива или рецимо да још није је нико тако дирао до сада. Промашаји у проценама су део гроперског начина жвиота, али што дуже то радиш смањујеш шансе за лошу реакцију особе на минимум.

Колунга има и тактику коју нам је детаљно објаснио као и своју дневну рутину.

- Устанем ујутру, истуширам се и лепо намиришем, залижем косу и одем на ''svoju'' станицу. Већином у први аутобус уђем око један или пола два, тада је он најпунији. Друга опција је, ако ми се нека девојка још на станици веома свиди, она чекам да видим у који аутобус ће она ући па улазим за њом. Оно што је најбитније је да је аутобус пун. Не мора да буде баш крцат, морате имати простора за маневар. 

- Први контакт је најважнији, то јест тај први додир. Ако он прође како треба, небо је граница. Наравно пре њега, морате остварити контакт очима, да она види ко сам, да нисам манијак неки или томе слично. Осмех је такође део игре. После првог, ако се не повуче или значајно не погледа, некада и сама ће ставити своје дупе у моју руку. 

Како каже Колунга, препун прича као и увек, свега је било у оваквим стиацуијама.

- Некада ми само прошапућу - Хвала! Некада се намерно окрену ка мени, да би их дирао за мацу, што је наравно за све гропере изазов, притом је врло тешко да вас нико не види, али те девојке дефинитивно знају шта хоће. Некада ми намигну да сиђем на станици са њима, некада само намигну. Наравно деси се, неко тихо - сељачино, али ми то не смета, све је то део игре, притом чим је она изговорила тако тихо значи да је уживала али због друштвених стега не сме ни сама себи то да призна. 

За крај Колунга је имао поруку за све оне који се баве гропингом, било из хобија или из страсти.

- Ако не можете да процењујете људе добро, онда немојте да се тиме бавите. Никоме није у интересу да истраумирате неке девојке за цео живот или рецимо да вас неко оптужи да сте насилник, силоватељ, болесник и ко зна шта не... Морате имати осећај, за филинг... Знате о чему причам...

Оставили смо Колунгу на станици, махнуо нам је руком, а ми смо га оставили да ради оно што најбоље уме и у чему ужива.