ISPOVEST NOVOSADSKOG GROPERA: Za moj uspešan dan, samo mi treba autobus pun žena!

On mrzi vikende... On mrzi praznike... On mrzi kada je grad prazan, pust... 

On voli gužvu, voli kada kiša padne, na malom prostoru snalazi se sjajno...

On je F.A. a prijatelji ga zovu Kolunga! 

- Taj nadimak sam dobio još devedesetih. Tada je bila popularna ona Kasandra, a njen dečko u toj seriji se zvao Fernando Kolunga i imao je istu kosu kao i ja. I pošto je serija bila jako dugo popularna, dok je trajala svi su me zvali ''Kolunga, Kolunga'' i eto ostade i posle pomenute serije.

A njega zna ceo grad, a ko ga ne zna verovatno će ga tokom žviota u Novom Sadu upoznati. Šanse su veće ako je osoba ženskog pola i vozi se gradskim autobusom.

- Kao mali živeo sam u prigradskom naselju i već tada sam se puno vozikao autobusima, tako da strast prema vožnji njima datira još iz najmlađih dana. Tokom života, par puta sam imao novac da kupi automobil, Jugića barem, ali nisam hteo, navikao sam na autobuse a i pare sam bolje potrošio, na drogu i piće većinom.

Kolunga je najčuveniji ''groper'' u Srbiji, ono što on radi nekome je nenormalno a nekome veoma blisko.

- Groper je onaj čovek koji voli da dodiruje intimne delove tela devojkama na javnom mestu. To vam je ukratko definicija. E sad, da ne pomisli iko da iti jedan groper to radi bez saglasnosti devojke, barem prećutne, bilo da je u pitanju autobus, bioskop, stadion ili bilo šta drugo.

Zanimalo nas je kako Kolunga ako ne razgovara sa tim devojkama, zna da li je okej da ih dodirne ili omiriše?

- Jednostavno vidite po signalima koje vam ona pošalje. Nikada ne bih dotaka devojku, za koju vidim da je po prirodi plašljiva ili recimo da još nije je niko tako dirao do sada. Promašaji u procenama su deo groperskog načina žviota, ali što duže to radiš smanjuješ šanse za lošu reakciju osobe na minimum.

Kolunga ima i taktiku koju nam je detaljno objasnio kao i svoju dnevnu rutinu.

- Ustanem ujutru, istuširam se i lepo namirišem, zaližem kosu i odem na ''svoju'' stanicu. Većinom u prvi autobus uđem oko jedan ili pola dva, tada je on najpuniji. Druga opcija je, ako mi se neka devojka još na stanici veoma svidi, ona čekam da vidim u koji autobus će ona ući pa ulazim za njom. Ono što je najbitnije je da je autobus pun. Ne mora da bude baš krcat, morate imati prostora za manevar. 

- Prvi kontakt je najvažniji, to jest taj prvi dodir. Ako on prođe kako treba, nebo je granica. Naravno pre njega, morate ostvariti kontakt očima, da ona vidi ko sam, da nisam manijak neki ili tome slično. Osmeh je takođe deo igre. Posle prvog, ako se ne povuče ili značajno ne pogleda, nekada i sama će staviti svoje dupe u moju ruku. 

Kako kaže Kolunga, prepun priča kao i uvek, svega je bilo u ovakvim stiacuijama.

- Nekada mi samo prošapuću - Hvala! Nekada se namerno okrenu ka meni, da bi ih dirao za macu, što je naravno za sve gropere izazov, pritom je vrlo teško da vas niko ne vidi, ali te devojke definitivno znaju šta hoće. Nekada mi namignu da siđem na stanici sa njima, nekada samo namignu. Naravno desi se, neko tiho - seljačino, ali mi to ne smeta, sve je to deo igre, pritom čim je ona izgovorila tako tiho znači da je uživala ali zbog društvenih stega ne sme ni sama sebi to da prizna. 

Za kraj Kolunga je imao poruku za sve one koji se bave gropingom, bilo iz hobija ili iz strasti.

- Ako ne možete da procenjujete ljude dobro, onda nemojte da se time bavite. Nikome nije u interesu da istraumirate neke devojke za ceo život ili recimo da vas neko optuži da ste nasilnik, silovatelj, bolesnik i ko zna šta ne... Morate imati osećaj, za filing... Znate o čemu pričam...

Ostavili smo Kolungu na stanici, mahnuo nam je rukom, a mi smo ga ostavili da radi ono što najbolje ume i u čemu uživa.