Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

МАЈКЕ ЧЕШЋЕ ТУКУ ДЕЦУ ОД ОЧЕВА: Докторка објаснила шта да раде родитељи када им "падне ролетна"

21.12.2020. 09:32
Пише:
Србија Данас
dr Milica Pejović Milovančević
др Милица Пејовић Милованчевић / Извор: Фото: Printscreen/RTS

Поред физичког насиља, над децом се примењује и психолошко кажњавање, викање, псовање, понижавање детета...

В.д. директора Института за ментално здравље коментарисала је податке о физичком кажњавању деце у Србији.

НОВИ ДЕТАЉИ ДРАМАТИЧНЕ ПОТРАГЕ: Он је пронашао Милицу и Стефана! Коришћена опрема за НОЋНО ОСМАТРАЊЕ

НОВИ ДЕТАЉИ ДРАМАТИЧНЕ ПОТРАГЕ: Он је пронашао Милицу и Стефана! Коришћена опрема за НОЋНО ОСМАТРАЊЕ

НОВЕ МЕРЕ ОПУСТОШИЛЕ ГРАНИЦЕ! Након велике гужве током викенда, овог јутра без иједног возила (ФОТО)

НОВЕ МЕРЕ ОПУСТОШИЛЕ ГРАНИЦЕ! Након велике гужве током викенда, овог јутра без иједног возила (ФОТО)

ФИЗИЧКОМ АГРЕСИЈОМ ВАСПИТАЈУ ДЕЦУ! Застрашујућа признања родитеља у Србији: Батине омиљена метода

ФИЗИЧКОМ АГРЕСИЈОМ ВАСПИТАЈУ ДЕЦУ! Застрашујућа признања родитеља у Србији: Батине омиљена метода

- Срби и даље туку децу, и то мајке чешће него очеви - рекла је у Јутарњем програму РТС-а проф. др Милица Пејовић Милованчевић, в.д. директора Института за ментално здравље.

Истраживање УНИЦЕФ-а "Примене васпитне дисциплине над децом у породици у Србији" показало је да је 63 одсто родитеља користило неки облик физичке агресије као начин дисциплиновања детета барем једном током дететовог живота, а њих 45 одсто је изјавило да су користили физичку агресију током претходне године. Само мали број родитеља навео је да су користили теже облике физичког насиља. Обично су родитељи у тој групи ударали дете по неком другом делу тела од задњице нечим попут каиша, четке, штапа или неким другим тврдим предметом. Веома тешке (екстремне) облике физичког насиља (ударање детета изнова и изнова из све снаге; хватање детета за врат и дављење; намерно изазивање опекотина код детета; претња детету ножем или пиштољем) наводи мање од 2 одсто родитеља.

- Од 2005, имамо континуирани пад примене физичког кажњавања. Раније је 70 одсто људи пријављивало да тако кажњава децу, а сада је то око 45 одсто, али је то и даље метод који се примењује. Над децом се примењује и психолошко кажњавање, викање, псовање, понижавање детета. Охрабрује то што више од 90 одсто нашег узорка верује да су ненасилне дисциплине бољи метод, питање је само у ком тренутку то веровање пређе у праксу - рекла је проф. др Пејовић Милованчевић.

Занемаривање и игнорисање је такође забрињавајући "тренд" кажњавања. Поставља се питање, да ли је корона погоршала стање?

- Ово истраживање је завршено у фебруару, ово су подаци отприлике до појављивања короне. Али истраживање из других земаља показују да је већи степен примене насилне дисциплине управо током пандемије, то је показало истраживање из Хрватске. У кући се због пандемије стварала напетост, родитељи нису имали социјалну подршку, енорман су напор улагали да би деца пратила "онлине" наставу, а они обављали посао. То ствара фрустрацију, а у нашем истраживању утврђено је да су мајке чешће те које су примењивале физичко кажњавање, оне нису биле у могућности да се контролишу, ситуација је превазишла њихове могућности - рекла је она.

nasilnik
насилник / Извор: Профимедиа/илустрација

Шта када родитељ направи грешку?

- Нико неће гонити некога ко је шљепнуо дете или викао на њега, изолован инцидент неће довести до не знам чега. Али је важно да не пређе у праксу, ту ступају на сцену они који се баве децом и породицом, ми морамо да им помогнемо да усвоје позитивну дисциплину. Насиље неће спречити нежељено понашање деце, страх никада неће довести до позитивних промена, он ће само направити послушност али неће задржати у појединцу идеју да би требало да се понаша позитивно. Зато нису добре те методе, оне дугорочно немају никакав ефекат и то би родитељи морали да знају - рекла је проф. др Пејовић Милованчевић.

Шта када родитељима "падне ролетна"?

- И када дође до црвеног усијања, ми смо одрасли и ми морамо да се смиримо. Не вреди додатно виком и кажњавањем додатно слудети дете. Најпре смирити себе, па онда обавити разговор са дететом. "Тајм-аут" подразумева физичко одвајање од ситуације, ако дете иде на "тајм-аут", иде на онолико минута колико има година. Ако има три године, нека физички буде издвојено из просторије у којој се десио ексцес три минута - рекла је она.

Родитељи би требало да потраже помоћ када осете да немају енергије да се баве сопственом децом, или када агресија детета превазилази њихову контролу.

- Постоје примери и литература, и на сајту УНИЦЕФ-а, ту су и речи стручњака, постоји много људи који могу да пруже помоћ и подршку родитељима"- рекла је проф. др Пејовић Милованчевић.

}