МАЈКЕ ЧЕШЋЕ ТУКУ ДЕЦУ ОД ОЧЕВА: Докторка објаснила шта да раде родитељи када им "падне ролетна"
Поред физичког насиља, над децом се примењује и психолошко кажњавање, викање, псовање, понижавање детета...
В.д. директора Института за ментално здравље коментарисала је податке о физичком кажњавању деце у Србији.
НОВИ ДЕТАЉИ ДРАМАТИЧНЕ ПОТРАГЕ: Он је пронашао Милицу и Стефана! Коришћена опрема за НОЋНО ОСМАТРАЊЕ
НОВЕ МЕРЕ ОПУСТОШИЛЕ ГРАНИЦЕ! Након велике гужве током викенда, овог јутра без иједног возила (ФОТО)
ФИЗИЧКОМ АГРЕСИЈОМ ВАСПИТАЈУ ДЕЦУ! Застрашујућа признања родитеља у Србији: Батине омиљена метода
- Срби и даље туку децу, и то мајке чешће него очеви - рекла је у Јутарњем програму РТС-а проф. др Милица Пејовић Милованчевић, в.д. директора Института за ментално здравље.
Истраживање УНИЦЕФ-а "Примене васпитне дисциплине над децом у породици у Србији" показало је да је 63 одсто родитеља користило неки облик физичке агресије као начин дисциплиновања детета барем једном током дететовог живота, а њих 45 одсто је изјавило да су користили физичку агресију током претходне године. Само мали број родитеља навео је да су користили теже облике физичког насиља. Обично су родитељи у тој групи ударали дете по неком другом делу тела од задњице нечим попут каиша, четке, штапа или неким другим тврдим предметом. Веома тешке (екстремне) облике физичког насиља (ударање детета изнова и изнова из све снаге; хватање детета за врат и дављење; намерно изазивање опекотина код детета; претња детету ножем или пиштољем) наводи мање од 2 одсто родитеља.
- Од 2005, имамо континуирани пад примене физичког кажњавања. Раније је 70 одсто људи пријављивало да тако кажњава децу, а сада је то око 45 одсто, али је то и даље метод који се примењује. Над децом се примењује и психолошко кажњавање, викање, псовање, понижавање детета. Охрабрује то што више од 90 одсто нашег узорка верује да су ненасилне дисциплине бољи метод, питање је само у ком тренутку то веровање пређе у праксу - рекла је проф. др Пејовић Милованчевић.
Занемаривање и игнорисање је такође забрињавајући "тренд" кажњавања. Поставља се питање, да ли је корона погоршала стање?
- Ово истраживање је завршено у фебруару, ово су подаци отприлике до појављивања короне. Али истраживање из других земаља показују да је већи степен примене насилне дисциплине управо током пандемије, то је показало истраживање из Хрватске. У кући се због пандемије стварала напетост, родитељи нису имали социјалну подршку, енорман су напор улагали да би деца пратила "онлине" наставу, а они обављали посао. То ствара фрустрацију, а у нашем истраживању утврђено је да су мајке чешће те које су примењивале физичко кажњавање, оне нису биле у могућности да се контролишу, ситуација је превазишла њихове могућности - рекла је она.
Шта када родитељ направи грешку?
- Нико неће гонити некога ко је шљепнуо дете или викао на њега, изолован инцидент неће довести до не знам чега. Али је важно да не пређе у праксу, ту ступају на сцену они који се баве децом и породицом, ми морамо да им помогнемо да усвоје позитивну дисциплину. Насиље неће спречити нежељено понашање деце, страх никада неће довести до позитивних промена, он ће само направити послушност али неће задржати у појединцу идеју да би требало да се понаша позитивно. Зато нису добре те методе, оне дугорочно немају никакав ефекат и то би родитељи морали да знају - рекла је проф. др Пејовић Милованчевић.
Шта када родитељима "падне ролетна"?
- И када дође до црвеног усијања, ми смо одрасли и ми морамо да се смиримо. Не вреди додатно виком и кажњавањем додатно слудети дете. Најпре смирити себе, па онда обавити разговор са дететом. "Тајм-аут" подразумева физичко одвајање од ситуације, ако дете иде на "тајм-аут", иде на онолико минута колико има година. Ако има три године, нека физички буде издвојено из просторије у којој се десио ексцес три минута - рекла је она.
Родитељи би требало да потраже помоћ када осете да немају енергије да се баве сопственом децом, или када агресија детета превазилази њихову контролу.
- Постоје примери и литература, и на сајту УНИЦЕФ-а, ту су и речи стручњака, постоји много људи који могу да пруже помоћ и подршку родитељима"- рекла је проф. др Пејовић Милованчевић.