MAJKE ČEŠĆE TUKU DECU OD OČEVA: Doktorka objasnila šta da rade roditelji kada im "padne roletna"
Pored fizičkog nasilja, nad decom se primenjuje i psihološko kažnjavanje, vikanje, psovanje, ponižavanje deteta...
V.d. direktora Instituta za mentalno zdravlje komentarisala je podatke o fizičkom kažnjavanju dece u Srbiji.
NOVI DETALJI DRAMATIČNE POTRAGE: On je pronašao Milicu i Stefana! Korišćena oprema za NOĆNO OSMATRANJE
NOVE MERE OPUSTOŠILE GRANICE! Nakon velike gužve tokom vikenda, ovog jutra bez ijednog vozila (FOTO)
FIZIČKOM AGRESIJOM VASPITAJU DECU! Zastrašujuća priznanja roditelja u Srbiji: Batine omiljena metoda
- Srbi i dalje tuku decu, i to majke češće nego očevi - rekla je u Jutarnjem programu RTS-a prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktora Instituta za mentalno zdravlje.
Istraživanje UNICEF-a "Primene vaspitne discipline nad decom u porodici u Srbiji" pokazalo je da je 63 odsto roditelja koristilo neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja deteta barem jednom tokom detetovog života, a njih 45 odsto je izjavilo da su koristili fizičku agresiju tokom prethodne godine. Samo mali broj roditelja naveo je da su koristili teže oblike fizičkog nasilja. Obično su roditelji u toj grupi udarali dete po nekom drugom delu tela od zadnjice nečim poput kaiša, četke, štapa ili nekim drugim tvrdim predmetom. Veoma teške (ekstremne) oblike fizičkog nasilja (udaranje deteta iznova i iznova iz sve snage; hvatanje deteta za vrat i davljenje; namerno izazivanje opekotina kod deteta; pretnja detetu nožem ili pištoljem) navodi manje od 2 odsto roditelja.
- Od 2005, imamo kontinuirani pad primene fizičkog kažnjavanja. Ranije je 70 odsto ljudi prijavljivalo da tako kažnjava decu, a sada je to oko 45 odsto, ali je to i dalje metod koji se primenjuje. Nad decom se primenjuje i psihološko kažnjavanje, vikanje, psovanje, ponižavanje deteta. Ohrabruje to što više od 90 odsto našeg uzorka veruje da su nenasilne discipline bolji metod, pitanje je samo u kom trenutku to verovanje pređe u praksu - rekla je prof. dr Pejović Milovančević.
Zanemarivanje i ignorisanje je takođe zabrinjavajući "trend" kažnjavanja. Postavlja se pitanje, da li je korona pogoršala stanje?
- Ovo istraživanje je završeno u februaru, ovo su podaci otprilike do pojavljivanja korone. Ali istraživanje iz drugih zemalja pokazuju da je veći stepen primene nasilne discipline upravo tokom pandemije, to je pokazalo istraživanje iz Hrvatske. U kući se zbog pandemije stvarala napetost, roditelji nisu imali socijalnu podršku, enorman su napor ulagali da bi deca pratila "online" nastavu, a oni obavljali posao. To stvara frustraciju, a u našem istraživanju utvrđeno je da su majke češće te koje su primenjivale fizičko kažnjavanje, one nisu bile u mogućnosti da se kontrolišu, situacija je prevazišla njihove mogućnosti - rekla je ona.
Šta kada roditelj napravi grešku?
- Niko neće goniti nekoga ko je šljepnuo dete ili vikao na njega, izolovan incident neće dovesti do ne znam čega. Ali je važno da ne pređe u praksu, tu stupaju na scenu oni koji se bave decom i porodicom, mi moramo da im pomognemo da usvoje pozitivnu disciplinu. Nasilje neće sprečiti neželjeno ponašanje dece, strah nikada neće dovesti do pozitivnih promena, on će samo napraviti poslušnost ali neće zadržati u pojedincu ideju da bi trebalo da se ponaša pozitivno. Zato nisu dobre te metode, one dugoročno nemaju nikakav efekat i to bi roditelji morali da znaju - rekla je prof. dr Pejović Milovančević.
Šta kada roditeljima "padne roletna"?
- I kada dođe do crvenog usijanja, mi smo odrasli i mi moramo da se smirimo. Ne vredi dodatno vikom i kažnjavanjem dodatno sludeti dete. Najpre smiriti sebe, pa onda obaviti razgovor sa detetom. "Tajm-aut" podrazumeva fizičko odvajanje od situacije, ako dete ide na "tajm-aut", ide na onoliko minuta koliko ima godina. Ako ima tri godine, neka fizički bude izdvojeno iz prostorije u kojoj se desio eksces tri minuta - rekla je ona.
Roditelji bi trebalo da potraže pomoć kada osete da nemaju energije da se bave sopstvenom decom, ili kada agresija deteta prevazilazi njihovu kontrolu.
- Postoje primeri i literatura, i na sajtu UNICEF-a, tu su i reči stručnjaka, postoji mnogo ljudi koji mogu da pruže pomoć i podršku roditeljima"- rekla je prof. dr Pejović Milovančević.