"МАТЕЈ ЋЕ БИТИ НА ПРАВОМ МЕСТУ, ИЛИ СА НАМА ИЛИ СА БОГОМ" Ненад Периш након четири месеца од нестанка сина отворио душу
Матејеве сестре живе исто као и њихов отац. У нади да ће видети и поново загрлити свог брата
- Хиљаду пута сам прошао кроз ту кобну ноћ. Размишљао шта се догодило. Али сваки пут када дођем до краја поставим себи питања на која немам одговор и то ме опет врати на почетак приче... На то да немам одговор шта се догодило Матеју...
Овако започиње своју исповест Ненад Периш, отац младића из Сплита, Матеја, који је нестао пре тачно четири месеца у Београду.
Матеј је у ноћи између 30. и 31. децембра прошле године изашао са својим пријатељима у ноћни провод, након што су заједно, из Сплита допутовали да прославе Нову годину у српској престоници. Нажалост, један излазак претворио се у ноћну мору, агонију која већ четири месеца никако да се заврши. Матеј је нестао и нико, 120 дана касније, не зна где је.
СУТРА ЈЕ МАЛИ УСКРС: Врата раја су до тог дана била отворена! По народном веровању има важно значење!
ДЕТАЉНА ПРОГНОЗА ЗА МАЈ: Стижу временске непогоде, на Ђурђевдан и песак из Сахаре - ево када нам стиже сунце
ШОК СЦЕНА У БЕОГРАДУ: Манијак улетео у продавницу и радницама покизивао ПОЛНИ ОРГАН (ВИДЕО)
Полиција Србије успела је да открије куда се Матеј кретао од када је изашао из клуба "Готик", али шта се догодило након што је после готово 30 минута трчања дошао до реке Саве, још увек није познато.
Матејев отац Ненад и даље гаји наду да ће загрлити свог сина, а како каже непрестано је на вези са полицијом која проверава све нове информације које би могле да помогну у откривању тога где је Матеј и шта се са њим догодило.
- Много људи се заинтересовало за случај, на друштвеним мрежама настало је много група. Шаљу снимке, информације. Ја сваки дан имам неке активности које се тичу потраге, али и даље немам одговор на оно што нас све брине. Битно је да још увек постоји потрага за њим и да се ради на томе да Матеј буде пронађен - каже Ненад.
Матејев отац провео је у Београду 75 дана, након чега се вратио у Сплит. Наставио је са животом који је живео док Матеј није нестао. Па ипак, како додаје, више ништа није као пре. Он није исти. Живи са тиме да не зна где му је син.
- Живим просечно. Функционишем некако. Идем на посао, бавим се активностима којима сам се бавио и раније. Наравно, то није ни приближно како је било тада. Не уживам ни приближно у томе као некада, али се трудим да будем укључен у све и да будем користан својој породици. Да будем Ненад Периш. Без обзира на то што осмеха нема. Живим, радим... Мучно ми је, али морам напред. Морам да живим са тим да не знам где је Матеј - објашњава Периш.
Матејеве сестре живе исто као и њихов отац. У нади да ће видети и поново загрлити свог брата.
- Сви смо још у томе и очекујемо да добијемо вест, каква год да је. Без обзира на то што је прошло пуно времена надамо се да ће се енигма разрешити, да ће се нека вест или информација догодити, да ће се неко сетити нечега и да ће то довести до краја агоније која траје четири месеца - прича наш саговорник.
Ненад Периш броји дане. Дане од када је последњи пут чуо сина. У комуникацији је са пријатељима из Београда, а како каже, у Србији и Београду је имао хришћанско братско саосећање.
- Увек ћу бити захвалан људима који су се поистоветили са мном. Имао сам тај неки осећај да сам знао да нисам сам, да имам људе који хоће да помогну на сваки начин. Та подршка, оно шта осећају, шта мисле... То је један људски однос. Хвала свима! - додаје он и наглашава да поруке подршке добија са читавог Балкана - из Босне, Македоније, Словеније...
- Неизвесност отежава целу ситуацију. Што дуже време одмиче, колико год је бол тешка човек се привикава, али та неизвесност која се догоди, она отежава све. Треба се само држати истине, све шта се догоди, прихватићу, а ја верујем да ће Бог дати да се ствари реше. Знам да ће Матеј на крају бити на најбољем месту, или са својом обитељи или са Богом. Ми морамо живети са тим, а ако буде среће, ако се Матеј врати то ће бити догађај који ће одјекнути. Ја се надам, али и свима захваљујем што су уз мене - нада се Ненад Периш.