Држава ПРЕКИДА ОДЛАЗАК МЕДИЦИНАРА у иностранство: Српски радници У МНОГО БОЉИМ УСЛОВИМА остају у домовини!
Споразумом из 2013. године посао у овој земљи сваке године добијало је 110 људи.
Око 800 медицинских сестара је у последњих седам година напустило земљу и отишло у Немачку, уз подршку једне државне институције - Националне службе за запошљавање.
Кроз пројекат "Трипл вин", који је реализовала НСЗ, годишње је посао у овој земљи добијало 110 медицинских сестара и техничара.
РХМЗ УПОЗОРАВА! Време се од данас ДРАСТИЧНО МЕЊА: Нагло ЗАХЛАЂЕЊЕ и МРАЗ, а ево до када ће трајати!
Ово је црква која ниче у част ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА у његовом родном селу! (ФОТО)
"ТЕШКО ЈЕ КАД НЕМАШ НИЈЕДНУ СМЕРНИЦУ" Пријатељице Српкиње нестале у Канади деле беџеве са СЛАЂАНИНИМ ЛИКОМ (ФОТО)
Пројекат је део Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, а на основу Споразума о посредовању и привременом запошљавању радника, држављана Србије у Савезној Републици Немачкој закљученог 2013. године.
Пре неколико дана појекат је стопиран и у овој години преко НСЗ у Немачку неће отићи ниједан наш медицински радник, а споразум ће бити и формално раскинут.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је нагласио да Немачка неће правити проблеме због обустављања конкурса и да је ова мера део програма Владе како да смањи одлазак радника, пре свега дефицитарних струка, из Србије у друге земље.
- Ове године неће бити организован конкурс, а следеће ће бити сагледано раскидање уговора са Немачком. Неко је раније потписао такав споразум, али тога више неће бити. - рекао је Ђорђевић.
Минималне зараде медицинских сестара у Немачкој је 2.000 евра бруто, односно после нострификације 2.400 евра. Испод овог износа послодавци који су имали уговор са "Трипле вин" пројектом нису смели да понуде потенцијалним радницима.
Сарадња у овом пројекту била је организована са више од 200 послодаваца широм Немачке и ово је био једини пројекат на међудржавном нивоу. Кандидати нису плаћали никакве надокнаде за посредовање, а све трошкове сносили су немачки послодавци.
За проф. др Дарка Маринковића, социолога рада, Србија као кандидат за приступање ЕУ мора да поштује европске стандарде, односно слободу кретања рада, капитала и новца:
- Ако хоћемо у ЕУ морамо да се отворимо за поменута кретања, али свакако да не би требало да НСЗ или држава на овај начин подржавају одлазак наших људи у иностранство. Стабилизовање монетарног система, нове инвестиције и постепени излазак из кризе створили су услове за квалитетнији живот и стандард људи. Међутим, мислим да је одлука о тражењу посла у иностранству данас више условљена психолошким моментом - рекао је Маринковић.
Проф. Маринковић сматра да државни врх мора да подстиче људе да остају и да им за то понуди одређене бенефите.
- Држава направи готов производ, а онда дозволи да он напусти земљу. То је недопустиво. И друге земље су се приликом уласка у ЕУ сретале са овим проблемом, али је то регулисано увођењем квота. На тај начин штитила су се тржишта обе државе. Једна није остајала без радне снаге, а у другој је њена цена остала на пристојном нивоу - каже професор.
Пријављивање за учешће на поменутом пројекту ишло је искључиво преко НСЗ, па је ово био једини контролисани начин одласка у Немачку. Михаил Арандаренко, професор Економског факултета у Београду сматра да је укидање конкурса НСЗ погрешан потез.
- То неће смањити одлазак медицинског особља у Немачку, нити било коју другу земљу. На овај начин је све било регулисано прописима и радници су имали заштиту. Самосталан одлазак је много ризичнији - сматра саговорник.
Исповест Стефана, српског студента из Вухана: Налазимо се у карантину, ево у каквим УСЛОВИМА
СРБИ ИЗ ВУХАНА СЛЕТЕЛИ У ФРАНЦУСКУ: Чека их КАРАНТИН од две недеље на АЗУРНОЈ ОБАЛИ
За нове изворе енергије 128 милиона евра: Република Српска почиње изградњу СОЛАРНИХ ЕЛЕКТРАНА
ЛИБИЈСКА НАФТА И ДАЉЕ У БЛОКАДИ: Чека се решење из Берлина - Хафтар на потезу