Леонардо да Винчи је имао хиперактивност и поремећај пажње? Научници након 500 година открили шта се крило иза невероватног генија
Чувени Леонардо да Винчи можда је имао АДХД поремећај, односно хиперактивност и поремећај пажње, сматра професор неуроанатомије из Лондона, који је једном од највећих генија икада дао дијагнозу 500 година након његове смрти.
У раду недавно објављеном у журналу "Браин" тврди се да је Да Винчи, познат и по томе што је иза себе оставио огроман број недовршених радова, имао карактеристике људи који пате од поремећаја пажње и хиперактивности.
АДХД караткерише неспособност да се задаци приведу крају, одсустност мисли, немир, потреба за покретом, одуговлачење. Према професору Марко Катанију са Краљевског колеџа из Лондона, свим тим одликама личности описивали су савременици италијанског полихистора.
Према њему, АДХД може бити и фактор "фантастичне креативности и постигнућа".
- Иако је немогуће утврдити дијагнозе после смрти, нарочито за некога ко је живео пре 500 година, уверен сам да је АДХД научно највероватније објашњење зашто је Леонардо имао толико проблема да заврши своје радове. Историјски подаци нам говоре да је Леонардо проводио много времена планирајући своје пројекте, али му је било тешко да их оствари. АДХД може објаснити и Леонардов темперамент и његов чудни и невероватни геније - написао је Катани.
Мислили сте да сте једини који се плаши ГРМЉАВИНЕ? Велика је вероватноћа да имате ОВАЈ проблем
ЗАВЕРА ХРВАТСКЕ И ВАТИКАНА! Нестала белешка са ТАЈНОГ СУСРЕТА Тита и усташког викара Степинца
Циклон "Алвин" донео Србији 45.000 муња за вече - Да ли нове непогоде прете нашој земљи? (ФОТО)
Преноси и како је Да Винчи описан као неко ко је стално био у покрету, да је веома мало спавао, радио ноћу, а док би дан пресецао кратким паузама за спавање. Како каже постоје и индикације да је Леонардов мозак био "другачије организован" него код других људи, пише The Сун. Био је и левак, веровантно дискесличан, што су по Катанију честе одлике људи са АДХД.
Психолози АДХД класификују као поремећај у понашању, који се обично уочава код деце. Ипак, све се више дијагностификује и код одраслих људи, укључујући и људе који воде успешне животе.
СРБИЈА УВОДИ СУРОГАТ МАЈКЕ! Зваће се "родиље", имаће накнаду до 15.000 евра, а ЕВО како ће све функционисати
СРПСКИ НАУЧНИК У ТРЦИ ЗА СВЕТСКО ПРИЗНАЊЕ: Шапчанин кандидат за Нобела!
ДАНАС ЈЕ ДРЖАВНИ ПРАЗНИК Да ли знате који и зашто га славимо?
- Постоји мишљење да се поремећај у пажњи и хиперактивност обично уочава код деце која су мање интелигнетна и осуђена на проблематичан живот. Напротив, већан одраслих које ја срећем у свом раду били су паметна, осећајна деца, али су развила симптоме анксиозности и депресије касније у животу, јер нису остварили своје потенцијале - каже Катани.