НАЈАУТЕНТИЧНИЈИ СВЕДОК МРАЧНИХ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА - ШОК ИСПОВЕСТ ВАЊЕ БУЛИЋА! 30 година после о чувеним "Црним бисерима"

Новинар и писац Вања Булић један је од најбољих и најаутентичнијих сведока мрачних деведесетих година. Његову каријеру, без обзира на то шта је све урадио касније, а урадио је много, обележио је серијал ТВ емисија "Црни бисери" (касније преименован у "Бисери"), који се емитовао на неколико тада важних и гледаних телевизија.

У форми разговора један на један, пред Вањом су душу отварали жестоки момци са асфалта, људи необичних судбина, уметници, гостовали су му и људи с естраде, али и наркомани, проститутке, свингери... И од сваког је успео да извуче нешто што дотад ником нису рекли.

За Српски телеграф Булић открива непознате детаље о неким јунацима "Бисера".

- Аркана сам упорно звао, а није дошао у моју емисију. Ражнатовић је прво пристао, а потом је одустао. Било је то време када се кандидовао као председнички кандидат, па је проценио да је боље да буде гост у емисији "Прес клуб" јер је тамо причао само оно што је њему одговарало - каже Булић.

- Али онда је емисија прешла на ТВ Политика, где сам имао 152 епизоде. То је био најбољи период овог серијала јер је свакодневни живот нудио невероватне приче. Била је то прва половина деведесетих година, талас избеглица, прави и лажни хероји, навала секти и дроге, што је оружје правих владара рата, владара из сенке. У емисију су долазили разочарани ратници, добровољци и уцвељене мајке. Углавном, после једне емисије у којој је био гост један од добровољаца, који је право из затвора отишао на ратиште, што је била цена откупа дела казне, цела страна у Политици била је посвећена томе. Повод је био прича о томе како је пуцао у оне који су бежали с прве линије када би загустило. Од људи из режије сазнао сам да је Аркан послао свог човека да погледа емисију пре него што је одобрена. Рекли су ми да је било, како су се изразили, незнатних интервенција - каже Булић.

- Кулминација је била 16. емисија, када је гост био Мићко Љубичић. Емисија је ишла уживо. Речено ми је да не помињемо Слободана Милошевића, кога је Мићко одлично имитирао. Једноставно, то нисам могао да избегнем, па сам га замолио да направи поређење у имитацији Тита и Милошевића. Мићко је после кратких имитација рекао да је тешко имитирати Милошевића јер после тога неколико сати га боли грло, а ја сам закључио да се вероватно због тога Милошевић ретко јавно обраћа народу. И био је то опроштај с Трећим каналом пошто ми је убрзо саопштено да будем водитељ и емисије "ЗАМ", која је била енормно популарна. Није помогло ни то што сам добио Оскар популарности и што сам у Политици проглашен за водитеља године - каже Булић.

- Пре него што сам убедио госте да причају о ономе о чему се обично ћути требало је убедити уреднике Трећег канала. На срећу, тада је један од уредника био Звонко Шимунец, који је одмах прихватио идеју. Много је било теже убедити некога да дође у прву емисију. Када сам питао Душана Прелевића, одмах је прихватио. И била је то жестока прича једног заиста и физички и духовно жестоког момка, у чијим је венама било вишка асфалта. Преле ми је касније, сваких пет година, био гост у емисији и увек је то била оригинална прича, без понављања онога што је пре тога причао. И то је доказ о томе да је имао вишак асфалта у крви, да је био права градска фаца, која заслужује споменик - каже Булић.

- Други гост ми је био Неле Карајлић, који је управо побегао из Сарајева. Та емисија је наговестила растанак Нелета и његовог родног града и предвидела је оно што му се догодио пре неколико година, када је поново протеран из Сарајева, иако је само свратио до пријатеља - каже Булић.

- Уредници ми никад нису бирали госте. Имао сам пуну слободу у избору гостију. Због једне емисије у којој је гост препоручио Слободану Милошевићу и Мири Марковић да изврше самоубиство смењен је уредник Саша Гајовић, а био је то почетак краја Саше Тијанића, као главног уредника - каже Булић.

- У мојим емисијама први пут се појавио Божа Спасић, бивши припадник ДБ, а тада шеф кабинета Михаља Кертеса. Он је говорио о сарадњи подземља и полиције. Питао сам га да ли може да каже нека имена, молећи се у себи да то не уради. Ћутао је двадесетак секунди... Сутрадан ми је на улици један заиста жесток момак рекао да нисам свестан колико је његових другара у оних двадесетак секунди репетирало пиштољ - каже Булић.

- Само један гост ми је отказао емисију. Буца Кнежевић, отац убијеног Кнелета, лепог и опасног момка за којим су лудовале девојке. Буца је изјављивао да је убеђен да је његов син убијен по налогу полиције. Пристао је да дође у емисију, која је тада ишла уживо. Звао сам га пола сата пред емисију и рекао ми је да долази. Али није дошао. Никада ми то отворено није казао, међутим, могао сам да закључим да му је неко јако утицајан забранио одлазак на телевизију. Пошто је емисија била најављена, 20 минута сам говорио о томе шта се догађа на београдским улицама и о вези подземља и полиције, наводећи оно што су у претходним емисијама рекли моји гости. Били су то најкраћи "Црни бисери" - каже Булић.

Булић објашњава како је настала емисија "Црни бисери".

- Шездесетих година прошлог века снимљен је филм "Црни бисери". Прича је једноставна: момци из КП дома "Васа Стајић" одлазе на море. Тамо је покраден један човек и сви сумњају на дечаке из дома. На крају се испостави да је крадљивац неко на кога се најмање сумња, а несташни дечаци у потрази за лоповом постају мали хероји. То је био путоказ за моју емисију: да у црнилу пронађем светле тачке и да у ономе што се чини чистим пронађем зрна зла. Нисам случајно употребио речи несташни дечаци јер је у првој шпици емисије музичка подлога била песма Дејана Цукића "Заштитите несташне дечаке". Била је то 1992. година - рекао је Булић.

- Када је почела емисија, људи су се чудили како је могуће да на телевизији иду и такве приче. Ја сам тада снимио неколико емисија и кренуо на море у Грчку. Седео сам с другарима у једном ресторану. За суседним столом су причали о емисији са Драганом Малешевићем Тапијем и ишчуђавали се откуд слобода једном човеку да отворено прича о сарадњи подземља и државне безбедности? Пошто сам тада тек почео да радим на ТВ и био непознат, и мени су препричали емисију. Тапи је, иначе, први пут испричао како је с једним другом намагарчио француску државну железницу и власнике "Оријент експреса", фалсификујући карте за превоз. Чак је био отворио киоск за продају карата у Бечу и Паризу. Био је тада малолетник. Железница је прво тужила Тапија, а затим су одустали од тужбе због бруке која је пратила цео скандал - рекао је Булић.

- "Бисери" су укинути зато што је укинута БК телевизија. Миломир Марић и ја смо неколико година касније сазнали да смо били на црној листи. Три године нисам могао нигде да се запослим у Београду иако сам пре укидања телевизије радио две емисије које су биле у врху гледаности. Нудио сам свима емисије и свуда је био исти одговор: "Јавићемо вам" - рекао је Булић.

- Данас, прави бисери би биле емисије у којима би гостовали некадашњи гости и када бих укрстио оно што су некада говорили с оним што говоре сада, јер су емисије сачуване у архиви БК, а да причају и оно што су у међувремену доживели. Били би то бисери на квадрат, најбоља слика времена у трајању од 30 година - рекао је Булић.