НАШИ ЛЕКАРИ ОТКРИЛИ НОВУ ОПАСНОСТ ОД КОРОНЕ: Пошаст утиче на појаву оштећења крвних судова ВИТАЛНОГ ДЕЛА ТЕЛА
То је објављено у појединим научним часописима у свету, а до истог закључка су дошли и наши лекари у свакодневном раду са пацијентима
Ковид 19 не утиче само на појаву тешких упала плућа, развој миокардитиса, опадање косе, губитак чула укуса и мириса, већ може да доведе и до развоја шлога.
БЕОГРАДСКА АРЕНА ПОСТАЈЕ КОВИД БОЛНИЦА! У току дезинфекција, кревети и респиратори увелико спремни
"ПОШТУЈТЕ МЕРЕ АКО НЕ ЖЕЛИТЕ ХАОС!" Др Милошевић открила где је у овом тренутку највећи ризик да се заразимо
КАКАВ НАС СЦЕНАРИО ТРЕЋЕГ ТАЛАСА ОЧЕКУЈЕ? Стручњаци најављују - ТРАЈАЋЕ ДУЖЕ и имаће четири кризне тачке
То је објављено у појединим научним часописима у свету, а до истог закључка су дошли и наши лекари у свакодневном раду са пацијентима.
У Специјалној болници за цереброваскуларне болести "Свети Сава" у Београду увидели су да корона и те како утиче на развој можданог удара. Они уједно бележе пацијенте с тешким облицима цереброваскуларног обољења.
Како истиче др Маријана Вукићевић, неуролог и директор Специјалне болнице "Свети Сава", ковид-19 је сигурно утицао и на појаву можданих удара јер ако лекари не открију узрок због којег је до њега дошло, а виде да је пацијент прележао корону и да има факторе запаљења, јасно је да је шлог захватио велики крвни суд и да могу да га доведу у везу са ковид инфекцијом.
- Број случајева можданог удара може само да се повећа у оваквим ситуацијама. Повишена температура која траје данима некада доводи и до смањења количине крви у организму јер пацијенти често дехидрирају и забораве да пију довољно течности. Многи су ковид прележали код куће, а добили шлог и дочли су код нас, али тестови које смо им ми радили били су негативни на ову инфекцију. Јављали су се управо мождани удари за које нисмо знали порекло. Ковид-19 изазива појачано згрушавање крви, а можда код неких људи постоји и неко запаљење артерија и склоност ка појави шлога - истиче Маријана.
У току је једно истраживање које лекари ове болнице раде заједно са колегама из Клиничког центра Србије и Војномедицинске академије, са циљем да утврде какву су пацијенти лечени у нековид установама, а код којих је корона потврђена, имали клиничку слику у току лечења, који су симптоми забележени, како је протекло лечење...
- То је битно како бисмо добили наше, домаће податке и да не бисмо увек користили туђа искуства. Буквално смо 24 сата били ангажовани око тих пацијента, о сваком пацијенту смо индвидуално одређивали начин лечења, слали снимке једни другима како бисмо донели праву процену у којој болници треба да се лечи сваки болесник понаособ... Наше пацијенте с короном смо слали на даље лечење у Инфективну клинику КЦС, Земунску болницу, КБЦ Бежанијска коса, ВМЦ Карабурма - истиче др Вукићевић.
Упркос пандемији ковида-19 ова установа ради све време пуном паром. У марту су урадили реорганизацију начина рада како би спречили улазак ковида 19 у болницу, и учинили све да изолују одмах пацијенте који имају симптоме вируса, јер су болесници који овде леже на одељењима најосетљивија група за добијање ковид инфекције. Уколико би је добили - имали би најлошију прогнозу за опоравак.
Због тога су направили собе за изолцију сумњивих случајева, односно пацијената који имају повишену температуру а доживели су шлог, све док не стигне налаз ПЦР теста на ковид.
- Број примљених пацијента се није много мењао претходних месеци у односу на раније године. Лакше пацијенте који су покретни и који су могли да обаве све прегледе у пријемној амбуланти током дана слали смо на кућно лечење и они долазе само у случају неких нових тегоба. Хоспитализовали смо све пацијенте који су долазили са средњетешким и тешким стањем. Све време нам ради ангио-сала пуним капацитетом. Будући да су се многе болнице претвориле у ковид центре, многи пацијенти са нејасним неуролошким стањима су овде лечени, а не само они са можданим ударима. Било је доста пацијената са запаљењима мозга који су третирани у интензивној нези, која је стало била пуна - каже докторка Вукићевић.
У првом атаку короне у овој кући корона је утврђена код свега десетак пацијента који су били ковид позитивни, а од особља код само једне медицинске сестре, која се заразила изван болнице. Није забележен пренос инфекције с једног на другог пацијента, ни са болесника на особље.
- Касније смо се сви мало опустили, па је у другом таласу короне било више заражених. Од проглашења пандемије до сада открили смо ковид-19 код око 50 пацијента и исто толико здравствених радника. Тренутно троје здравствених радника има ковид-19 и налази се на кућном лечењу. Многи пацијенти се боје одласка у болницу јер сматрају да ће добити корону, па пропусте драгоцено време, а зна се да је за опоравак од шлога време веома значајан фактор и да је битно да се што пре доведу до болнице - упозорава ова докторка.
Али, сада овде свакодневно стижу све млађи пацијенти. Код многих се шлог јавља после 50. године, али има пацијента и који су тек згазили у четврту деценију живота.
- Млади људи не воде рачуна о свом здрављу. До педесете мали број њих, ако нема неке тегобе, одлази на превентивне прегледе, проверава крвни притисак, шећер у крви и друге параметре крви. Зато нам дође тридесетпетогодишњи пацијент са шлогом коме шећер у крви у том тренутку износи 25, а да он није знао ни да има тај проблем, или неко ко је завршио у болници са притиском 200, а који раније никада није ни лек за главу попио. Забораве и да су у породици имали најближе који су преминули управо због шлога или срчане болести, пуше цигарете, конзумирају алкохона пића, не пешаче... Неретко лечимо и друге неуролошке проблеме, токсична оштећења мозга, тромбоза вена у мозгу - наводи др Вукићевић.
Пацијенти који имају инфаркт мозга леже обично у болници 12 дана, а они са крварењем у мозгу три недеље, јер се чека да се крв повуче. Након тога иду на рехабилитацију.
- Болница је стара, покушавамо да средимо водовод, да се прикључимо на даљинско грејање... Министарство здравља нам у свему доста помаже, а добићемо и нову ангио-салу која ће омогућити бржи и квалитетнији рад. Очекујемо и нову магнетну резонанцу - додаје она.
У овој болници се годишње лечи између 6.000 и 6.500 пацијента са акутним можданим ударом, а од тога је прошле године било 3.500 болесника који су збринути под дијагнозом инфаркта мозга. По тој статистици су, додаје др Марјана Вукићевић, највећа болница овог типа у свету.