НЕВЕРОВАТАН БРОЈ ГАСТАРБАЈТЕРА СЕ ВРАТИО У СРБИЈУ! Напустили "обећане земље" и вратили се кући, а држава ИМА ПЛАН како да их задржи

Истраживање које је спровео програм УН за развој каже да се у Србију од октобра 2020. до октобра 2021. године вратило 92.300 грађана од којих је већина њих високообразована.

До тог податка су дошли на специфичан начин. Наиме, међународни тим са Харварда је развио методологију која мери кретање наших људи у дијаспори користећи Фејсбук податке. Они су пратили наше људе који су рођени у Србији и који су најмање шест недеља боравили у иностранству и дошли су до података да од октобра 2020. до октобра 2021. имамо 92.000 људи мање у дијаспори што је довело до закључка да се тај број људи вратио у Србију.

Према истом истраживању, међу повратницима заступљени су најразличитији профили – од ИТ сектора, преко друштвених наука, а ту су и људи из уметности, те архитекте. Највише повратника је у доби од 24 до 29 година, више од 40.000.

Тешко је пратити њихово кретање

Како је објаснио Иван Бркљач, директор удружења које се бави повратницима "Тачка повратка", у овом тренутку не постоје новији подаци, с обзиром да је јако тешко пратити емиграцију наших људи, пре свега јер се скоро нико не одјављује када дугорочно одлази са своје адресе.

- Могуће да ћемо прве бројеве имати крајем године као резултат пописа становништва као и истраживања које Завод за статистику спроводи у дијаспори - навео је.

Иако је тешко пратити повратке на макро нивоу, јер се људи никада не одјављују са адресе, већ се само приликом повратка активирају у друштву, ипак може да примети да се већи број високообразованих враћа. Бркљач наводи да је то показало и истраживање Бечког економског инсититута које је у периоду од 2015. до 2019. евидентирало нето прилив од 90.000 високо квалификованих у Србију.

Прилика за пословну каријеру и подстицаји државе

Пореске олакшице за запошљавање повратника из дијаспоре и странаца (новонастањене обвезнике) почеле су са применом марта 2020. године.

Оне подразумевају да уколико се неко врати после две или више године професионалног рада у иностранству и послодавац у Србији је спреман да тој особи да 3 пута већу плату од просечне плате у Србији, послодавац добија подстицај умањења плаћања пореза и доприноса у износу од 70 одсто у наредних пет година и на тај начин омогућава повратнику да оствари већу нето плату.

Такође, уколико се неко врати после годину дана или више године образовања у иностранству и послодавац у Србији је спреман да тој особи да 2 пута већу плату од просечне, послодавац добија подстицај умањења плаћања пореза и доприноса у износу од 70 одсто у наредних пет година и на тај начин омогућава повратнику да оствари већу нето плату.

- Ностификација дипломе је значајно убрзана и дигитализована преко АЗК. Тако да, ако се универзитет чија се диплома признаје, налази на првих 500 на Шангајској, Гардијан или УС News листи, диплома се аутоматски признаје за 8 дана - објашњава директор "Тачке повратка".

Ту су и царинске олакшице уведене пре две и по године, а које су подигле праг покретне имовине коју повратник може да унесе у земљу са 5.000 евра на 20.000 евра. То се односи на оне који су две до десет година били у иностранству. Уколико су пак били дуже од десет година, тај праг више не постоји.

Банка Поштанске штедионице развила је стамбене кредите за нерезиденте, чиме се нашој дијаспори омогућава куповина некретнине у Србији, на кредит.

Кредит могу да добију наши држављани без пребивалишта у Србији који у иностранству имају пријављен боравак минимум једну годину и уколико су запослени. Удружење "Тачка повратка" у сарадњи с Народном банком Србије покренуло је ову иницијативу на основу интересовања из дијаспоре за могућност да у Србији купе стан или кућу на кредит.

Окидач за повратак најчешће емотивне природе

- Врло често се младе породице одлучују за повратак када деца досегну узраст основношколског образовања и родитељи увиде да им деца не говоре српски језик као свој матерњи - објашњава Бркљач.

Он наводи да свако десето дете у дијаспори не говори српски језик а само двоје-троје га говоре одлично.

- Парадоксално, образовање деце је често и разлог за одлазак али углавном у каснијем периоду одрастања када родитељи желе да омогуће својој деци да се образују на интернационалним образовним институцијама. Све већи пораст разлога за повратак видимо и прилике у Србији с обзиром на економски раст генерално а поготово све већи број прилика у одређеним индустријама. Око 50 одсто мастер студената у иностранству се врати одмах након студија и наравно пензионисање је такође и даље значајан окидач за повратак - наводи саговорник.

Подстицаји државе важни, али не пресудни

- Подстицају су битан фактор али рекао бих да нису пресудни. У истраживању пре око две године на узорку од 1.000 људи видело се да би се 40 одсто људи "сутра" вратило у Србију уколико би нашли адекватан посао у струци. Повећан број прилика који се може видети и по истраживањима Инфостуд-а утичу на то људи све више размишљају о повратку и одлучују се на њега. Поред тога, у нашој земљи постоји већа друштвена подршка приликом одгајања деце и то неизмерно значи нашим људима који су у тој животној фази. У временима кризе а глобална ситуација уз COVID и тренутна глобална дешавања увек утичу "позитивно" на повратничке миграције у свим земљама, тако и нашој - каже директор удружења "Тачка повратка".

Више врста повратника, а статистика их неумољиво дели

Да бисмо могли иоле озбиљно да се бавимо овом темом, морамо рећи да међу повратницима постоји више различитих категорија, а ако би се морали сврставати у две веће, свакако би се то морало чинити према разлогу повратка. Прва категорија су повратници који су то учинили након одбијеног азила у страној земљи (без друге могућности), а друга категорија они који се након завршеног школовања или радног ангажмана одлучују за повратак.

Реч је о веома значајној разлици, јер се први налазе у категорији угроженог дела становништва Србије и постоје различити програми да се они поново укључе у редовне токове живота, док су други нашли разлог за повратак у већим пословним могућностима или породичним разлозима.

Поред разлога за повратак, дели их и образовна структура, ако је судити према јавно доступним подацима из истраживања.

Тако се у истраживању Друштвено-економског положаја и реинтеграцији повратника по споразуму о реадмисији у Србији 2021. године наводи да је скоро половина од укупног броја повратника отишло у иностранство у потрази за послом, претпоставља се за сезонским послом. Велики део повратника је такође активан на тржишту рада у Србији. Међутим, много их је незапослено, или неформално запослено и са ниским степеном образовања. Стога су сиромаштво и угроженост основних социјалних права међу повратницима огромни.

Поменуто истраживање је настало као део шире иницијативе немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) под називом "Повратак у нове шансе" и у Србији га спроводи Deutsche Gesellschaft für Интернатионале Zusammenarbeit (ГИЗ) у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националном службом за запошљавање и Комесаријатом за избеглице и миграције.

Вољно одлазе, присилно се враћају

Ипак, истраживањем су обухваћени повратници чији повратак је реализован реадмисијом, односно присилним или добровољним повратком из земље у којој су боравили неосновано. Узорак из 2021. чини 90 одсто Рома, 8 одсто Бошњака и 2 одсто припадника осталих националности.

Истраживања из 2019. и 2021. године су показала да су ови повратници проактивна популација, да имају жељу да се запосле и да поправе економски положај својих домаћинстава. Међутим, пред њима је много препрека на тржишту рада, од ниске квалификованости, преко оптерећења кућним и породичним обавезама, пре свега када се ради о женама, до дискриминације од стране послодаваца и колега на послу. Међу пунолетним члановима повратничких домаћинстава 32 одсто не ради никакав плаћен посао. Од оних који раде плаћен посао, четвртина ради повремено, 52 одсто ради сезонске послове, 10 одсто ради на одређено и 14 одсто ради на неодређено.

Постајемо земља имиграције по први пут

Како је навео Бркљач, важно је напоменути да су бројке емиграције често у јавности пренаглашене јер говоре о бруто емиграцији (сви људи који су отишли у претходном периоду) без узимања у обзир повратак.

- Истраживања Михаила Арандаренка указују да је реална емиграција негде између 5.000 и 10.000 на годишњем нивоу а не 35.000 – 50.000 на годишњем нивоу. Од 5 људи који оду из земље, 4 се у неком тренутку врати. Овакво презентовање података ствара негативнију слику него што заправо јесте, иако ни овај број од 5.000 до 10.000 није ни добар ни занемарљив - каже Бркљач.

- Србија по први пут постаје земља имиграције, с обзиром да по подацима КИРС-а већ 5 година бележимо драстичан скок захтева за издавање привремених боравака. У овом тренутку легално у Србији живи и ради преко 57.000 странаца - закључује саговорник.