НИ ТРАГА НИ ГЛАСА: Непозната судбина 837 несталих Срба у акцији "Олуја"!
Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас, поводом годишњице страдањас Срба у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“, да се у евиденцији те организације налазе имена 1.856 погинулих и несталих Срба током и после акцији, од чега је до сада расветљена судбина 1.019 особа.
На евиденцији несталих води се још 837 особа, од чега 613 цивила, међу којима је 308 жена, наводи се у саопштењу. Веритас прецизира да су 1.206 особа (65 одсто) били цивили, од којих је око три четвртине било старије од 60 година.
НАША ТУГА ЈЕ ВЕЛИКА! Сетимо се заједно прогона и страдања српског народа
Међу жртвама се налази 546 (29 одсто) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
- Хрватска избегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих места укопа са око 214 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком ''непознат'', што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 349 ексхумираних посмртних остатака - истакао је председник Веритаса Саво Штрбац.
Како се додаје против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 хрватских војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а.
-Ако се томе додају снаге АБиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а омер војника био је најмање 7:1 у корист агресора - констатовао је Штрбац.
За неколико данас сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК), од којих је 1.500 припадника преживело заробљавање.
Штрбац: 3.200 старих и немоћних на силу послато у логоре за цивиле
Огњиште је напустило више од 220.000 Срба, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте свој дом, на силу послато у логоре за цивиле.
- Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због оптирања територије без српске већине која је на њему живела, Савет безбедности УН-а, осим ''snažne осуде хрватске војне офанзиве великих размера'' није донео било какве казнене мере против агресора - подсећа Штрбац.
Највећи парадокс те агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници што је агресор била чланица УН-а, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у агресији, истиче Штрбац.
- И уместо да Хрватска, и без налога Међународног суда правде, одустане од слављења ''акције етничког чишћења и масовних злочина'' као двоструког државног празника, од прошле године у државну прославу ''Олује'' уврстила је и концерт познатог проусташког пјевача Марка Перковића ''Tompsona'' - истиче Штрбац.
Према његовим речима, обећања о заштити мањинских националних права која су дали хрватски званичници на дан уласка те државе у ЕУ пре три године на Тргу Бана Јелачића у Загребу, претворила су се у своју супротнмост - српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија, сматра Штрбац.
- На све то, међународна заједница, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремну постала чланица, ћути као што је ћутала и пре 21 годину - закључио је Штрбац.