Обичаји су за вернике у Србији саставни део живота, али странци су њима ПРОСТО ОДУШЕВЉЕНИ! Ови су им код нас најинтересантнији!
Срби су малобројан народ, али су кроз историју показали колико су јаки, солидарни и колико чувају и негују своје обичаје и хришћанство.
Традиција и обичаји верника српског народа су вероватно најпресуднији фактор који је утицао на стварање и очување колективног идентитета заједнице. За нас, који живимо у Србији, они су углавном нешто на шта смо навикли, али за странце су веома занимљиви.
Сумња се да је Сњежана Зорановић ушла у воз у Чачку: Несталој жени нема ни трага, ни гласа читавих 17 дана
САДА ЈЕ СВИМА ЈАСНО: Докторка Дарија открила која је кључна мера у борби против корона вируса
ШТА РАДИТИ КАД КОРОНА УЂЕ У ПОРОДИЦУ: Прво сам се разболео ја, па моја жена и двоје мале деце
Нешто што их је посебно изненадило, јесу наши обичаји приликом обележавање крсне славе, чије је сезона управо кренула. Иако је због тренутне епидемиолошке ситуације забрањено окупљање више од 5 људи, то није разлог да ове обичаје не испоштујемо и у кругу својих најближих.
СЛАВСКА СВЕЋА И СЛАВСКИ КОЛАЧ
С обзиром на то да Срби обележавањем крсне славе уствари славе живот и жртву неког свеца, који се обично сматра заштитником куће и целе породице, у његову част, пали се богато украшена, славска свећа. Она стоји на централном месту на свечаној трпези и остаје запаљена све до сумрака.
До свеће, на трпезу се поставља и славски колач – хлеб, који треба да симболише принос жртве кућном свецу.
Како то налажу обичаји, по доласку на славу, домаћин треба срдачно да дочека госта већ на улазним вратима, док се домаћица припрема да пред њега изнесе послужење. Пред госте се обично износи вода и слатко од различитих воћки, а у неким крајевима Србије се задржао обичај послужења погачом и сољу. Жито и вино су такође веома заступљен облик послужења за дочек на славу.
УКАЗИВАЊЕ ЧАСТИ ПОСТАВЉАЊЕМ НА ВРХ СТОЛА
Оно што је странцима посебно интересантно јесте начин на који се одређује ко седи на врх стола, али и значај тог места. Домаћин, да би указао посебну част, на чело стола обично постави новог госта или истакнутијег члана породице, најстарији члан породице, кум или зет, али прилика за указивање почасти страном госту никада не буде пропуштена.
СЛАВИ СЕ УЗ ХЕКТОЛИТРЕ РАКИЈЕ
Ако нисте "потегли" барем једну ракију са домаћином, као да нисте ни честитали :). Ракија је један од симбола наше земље, али и саставни део сваке прославе, како у кући сваког Србина, тако и на било којој прослави или изласку са пријатељима. Иако су странци махом одушевљени обичајем испијања ракије пре и после јела, ретко ко успе да испрати домаћине у бројању празних чашица.
Страним туристима је ракија веома снажно пиће, па се чуде како неко може да попије и више чашица. Ипак, иако је се људи плаше, нико никада не одбија чашу ове традиционалне жестине домаћину, што би се чак сматрало непристојним, нарочито ако је домаћа израда у питању.
ПЕЧЕЊЕ ЈЕ ГЛАВНО ЈЕЛО
Основно и главно јело на свакој прослави је – печење. Печење се најчешће спрема од прасетине или јагњетине, и представља специјалитет овог поднебља, а начином припреме, печењем, па чак и сервирањем (у целости, и са јабуком) странци су неретко зачуђени, иако нико од њих не може да спори укус меса.