ОВО ЈЕ ПРИЧА О ВУКУ (4) КОЈИ ЈЕ ОДБИО ДА УМРЕ: Био је величине очеве шаке, а ОВАКО живи данас! (ФОТО)
Прстићи су му били спојени, а очи је отворио тек после 14 дана од рођења.
Сећате ли се Вука, дечака који се родио са 470 грама и одбио да умре? Овај дечак сада има четири године и сваким даном расте све више и више.
ПАНЧЕВАЦ СЕ РАСПАДА? Да вам је живот у ОПАСНОСТИ потврђује овај СНИМАК (ВИДЕО)
Када се родио 25.маја 2012. године, Вук Грујичић је био величине очеве шаке. Прстићи су му били спојени, очи је отворио тек после 14 дана од рођења. Имао је проблеме са плућима и крварењем на мозгу. На рођењу је оцењен са нулом. Лекари су му предвиђали свега неколико сати живота.
У мају ове године напунио је 4 године, али искушења кроз која пролазе он и његова породица не јењавају.
На зидовима и полицама целог стана постављене су Вукове фотографије и чланци из новина. Играчке свуда по кући.
ДИМИТРИЈЕ ПРОГОВОРИО О СЕКТИ ЦРНА РУЖА: Из гробница сам извлачио децу избезумљену од оргијања (ФОТО)
Вук седи на поду са мајком Александром и татом Стојаном и игра се. Њихов смех одзвања читавом кућом.
- Вуче, где си Вуче? - пита његова мама док се он крије прекрстивши лице рукама. После неколико секунди склања руке и са осмехом гоовори „мама“.
Овај дечак још увек не може самостално да хода, слабо види, али захваљујући пожртвованошћу својих родитеља сваким даном напредује.
ЈЕЗИВО: Беба је УМРЛА усред емисије, родитељи у шоку! (УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО/ВИДЕО)
- Летос су лекари у Италији установили да Вук има епилептичне нападе по неколико пута дневно. Такође, проблем са плућима је и даље присутан -објашњава за Блиц његова мама Александра Гујичић.
Вишесатне вежбе саставни су део једног Вуковог дана
- Вук дневно вежба 6 сати. Долазе нам физијатар, логопед, дефектолог... Али и када сви лекари оду, ми вежбамо са њим – прича мајка, док Вук на сам помен лекара рукама показује колико му је доста свега.
- Ми смо када саберемо и одузмемо, три године провели по болницама, од четири године колико Вук има – додаје тата Стојан Грујичић.
Овај мали борац мезимче је породице и пријатеља. Међутим, овај дечак још увек не може да изађе у парк да се нормално игра са вршњацима.
- Често нам се догоди да родитељи говоре деци да се склоне од нашег сина јер је болестан, окрећу главу на улици, говоре да је јадан. То нас много боли, јер он није болестан. Он је само екстремно превремено рођено дете. Он ће проходати, али то је нешто за шта ће се борити читав живот, али не треба због тога да га људи гледају са сажаљењем – прича мама Александра док јој се суза слива низ образ.
Врло брзо, након што ју је Вук збуњено погледао, осмех се враћа на њено лице.
- Мука нам је више од болница, плаче ми се када треба поново да идемо. Вук у вртић не може да иде јер му треба лични васпитач, а нико неће да остане сам са њим јер је он велика обавеза – надовезје се тата Стојан док пали телевизор.
- Ми смо поставили камеру у спаваћој соби, да бисмо када Вук спава на ТВ-у могли да пратимо његове покрете. Да ли има нагле трзаје , да ли има епи напад. Вести, филмови и сав остали садржај се код нас не гледају – наглашава тата Стојан.
- „Ред хот чили пеперс“ му је омиљни бенд, али слуша и Бранка Коцкицу и све дечје песмице. Кад чује народно, расплаче се – кроз смех причају његови родитељи.