ПАНДЕМИЈА ЗНАТНО УСПОРИЛА ЛЕЧЕЊЕ ДРУГИХ БОЛЕСТИ У СРБИЈИ: Многе операције заустављене, шта је са пацијентима?
У току ње чекали су на свој датум због операције кука, колена, бруха, киле, простате...
Пандемија корона вируса одложила је многе операције у свету па и у нашој земљи.
Листе чекања и заказане операције које нису хитне остале су малтене онакве какве су и биле јер се у болницама које су изашле из ковид система, па и у онима које нису никада биле у њему, раде углавном само хитне операције, и онколошким болесницима.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ: Јаче контроле полиције на пешачком прелазу, нема више слушалица и мобилних телефона
НАДВИЛИ СЕ ОБЛАЦИ НАД СРБИЈОМ: Јутро са кишом и снегом, поподне преокрет
БАЛКАНУ ПРЕТИ ВЕЛИКИ ЗЕМЉОТРЕС, А ШТА ТО ЗНАЧИ ЗА НАС? У Србији постоји осам црвених зона, где су критичне тачке?
Многи грађани су почетак пандемије дочекали на листама за операцију.
У току ње чекали су на свој датум због операције кука, колена, бруха, киле, простате...
Када је дошао њихов датум, болница је ушла у ковид систем, била је предодређена борби за животе оболелих од короне, а они су "испали" са листе.
А када би болница изашла из ковид система, радиле би се само операције које су хитне. То и јесте препорука епидемиолога и Кризног штаба за борбу против короне, како се зараза ковидом 19 не би ширила здравственим установама.
Једна од болница која је изашла из ковид система недавно је Клиничко-болнички центар Звездара, међутим, име ове установе се често помиње када се говори о повраћају болница у њега.
До тада, у њој се сада збрињавају други пацијенти, а како нам је рекао директор, професор др Петар Сворцан, сада се раде само хитне операције и на пацијентима који имају малигнитете.
На питање да ли претходно заказани пацијенти за хируршке интервенције треба сами да се јаве установама у којима су били заказани или ће бити позивани, каже:
- Сами се јављају.
Оперативни програм смањен је и у установама које нису биле ковид.
Професор др Миљко Ристић, саветник директора Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" изнео нам је податак који најбоље говори колико је редукован програм операција. Прошле године су наиме, урадили за 50 одсто мање хируршких интервенција. Притом, они су примали све хитне случајеве.
- Искрено, програм у Институту "Дедиње", као и на осталим кардиоваскуларним клиникама значајно је редукован. Ми смо у прошлој години урадили 50 одсто мање операција него што смо планирали. Пацијенти се заказују по реду хитности, које смо ми груписали у неколико група, по степену угрожености пацијената. Термин операције је за доста пацијената одложен, али је то урађено након разговора са пацијентима - наводи проф. др Ристић.
Што мањи број пацијената у болницама
Он објашњава да постоји комисија од 3 до 5 лекара, коју су формирали, и који свакодневно позивају пацијенте са списка за операцију да се утврди њихово здравствено стање.
- И, како бисмо видели да ли је могуће да се њихова операција одложи с обзиром на то да је и препорука епидемиолога и Кризног штаба за борбу против корона вируса да се број пацијената у болницама смањи на што мању меру. У супротном, могућност заразе је већа - каже проф. др Ристић.
Додаје да оваква ситуација не може дуго да траје, јер сваки пацијент треба да се оперише на време.
- Што се раније оперише, успех лечења ће бити бољи, тако да је сада тешко наћи неку средину. У сваком случају, ми смо свакодневно у комуникацији са пацијентима. Комисија констатује да ли је његово стање стабилно, да ли постоји реална могућност да се одложи операција, а они пацијенти чије се стање погоршава се одмах примају - објаснио је проф. др Ристић за Telegraf.rs.
Кроз апел лекара који се боре за животе оболелих од ковида, увек се чује да се мера треба придржавати и вакцинисати се, и због пацијената који морају да се лече и од других болести.
За њих, поготово за оне који нису хитни, у једном моменту, крајем прошле године, малтене није било ниједно место у болници, јер су све биле у ковид систему.
То што нису хитни, не значи да не треба да се лече. Уосталом, на листи за операцију не би били, да им она није неопходна.