ПЕВА СЕ ВИШЕ ОД 200 ГОДИНА, А НИКО НЕ ЗНА КАКО ЈЕ НАСТАЛА: Ко је аутор чувене химне "Ускликнимо с љубављу"?
Верујемо да нема особе која не зна најстарију српску химну.
Као деца певала се у хору и увек била део школских приредби. Посвећена је нашем првом српском архиепископу и књижевнику Светом Сави, који је остао упамћен по својим великим делима и чије име и данас помињемо са великим поштовањем.
ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЗВОНА НА ХРИШЋАНСКИМ ЦРКВАМА ЗВОНЕ У ПОДНЕ? За све је заслужан Београд и догађај из 1456. године
"О СВЕШТЕНА ГЛАВО, СЛАВНИ ЧУДОТВОРЧЕ, СВЕТИТЕЉУ ХРИСТОВ САВО": Ово је молитва Светом Сави!
Верници славе СВЕТОГ САВУ: Ову боју одеће данас никако немојте носити, а ако загрми - лоше нам се пише
Према неким сазнањима, настала у манастиру Кувеждину на Фрушкој гори 1735. године, пре скоро три века, а сматра се да је ову свечану песму испевао владика вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит карловачки.
Песму је забележио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренео је у Хиландар.
Корнелије Станковић оставио први нотни запис
Први нотни запис Светосавске химне оставио је композитор Корнелије Станковић (1831 – 1864) после светосавске прославе у Бечу 1858. године. Своју музичку верзију урадили су доцније и други композитори: Мокрањац, Јенко и Крстић.
Где је први пут изведена?
Иако не постоји писани траг када је настала ова песма и да ли је певана у манастирској цркви посвећеној Светом Сави, историчари и истраживачи верују да је Химна Светом Сави, односно песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, која је забележена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира.
У Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину, први пут је прослављена као школска слава. Тада је основан и школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године, као заштитник српских школа“.
Настојатељ манастира Кувеждина, јеромонах Варнава, овако сведочи о Светосавској химни
Једини писани траг о Химни Светом Сави, о њеном настанку и аутору, те јеромонаху који је песму записао и пренео је у манастир Хиландар, налази се у споменици „Прва српска игуманија после средњег века“, коју је написала монахиња Теодора Васић, а издао манастир Ваведење пресвете Богородице из Београда, 2006. године.
У свом предговору за ову споменицу професор др Драган Недељковић пише да је у Кувеждину настала химна и спомиње њеног аутора Јована Глигоријевића и јеромонаха Силвестера Вучковића, који је химну и записао. У овом издању Недељковић не наводи извор података о настанку Химне Светом Сави.
Песма настала у Срему?
Историчар Димитрије Руварац закључује да је песма настала у Срему, а закључак изводи на основу песмарице из 1845. године. Као могући аутор спомиње се и песник и свештеник из Панчева Васа Живковић (1819. до 1891.)
И данас остаје мистерија најстарије химне – Химне Светом Сави и даље се истражује да ли је испевана у Кувеждину на Фрушкој гори пре 283 године и преписана стигла на Хиландар пре 180 и неку годину.
Нама свима остаје да је увек са поносом славимо, као школску славу и да тиме покажемо захвалност Светом Сами за велики допринос који је дао у развоју српске државе и Српске православне цркве.