Полиција свака четири дана добије позив у вези са овом децом, али их НИКО НИЈЕ ВИДЕО 50 ГОДИНА (ФОТО)

Од овог догађаја прошло је више од педесет година и мистерија њиховог нестанка никада није решена. Успркос свим траговима, полицијским напорима, деца нису пронађена, а аустралијски медији уверени су да је тог дана у јануару 1966. Аустралија изгубила невиност и веру у странце. Од тога дана сваки странац је потенцијални отмичар.

– Нестанак је пробудио толико страхова и бриге за сигурност деце – рекла је Бет Спенсер за Ози.

Никад се нису вратили кући

Око 10 сати ујутро 26. јануара 1966. троје деце изишло је из куће у предграђу Аделејда и кренули су према оближној плажи. Родитељи Џим и Ненси били су уверени да је деветогодишња Џејн довољно одговорна да се брине за млађег брата и сестру. Никад се нису вратили кући. Деца су и дан раније била на плажи, а неки сведоци кажу да су их видели у разговору с високим плавокосим мушкарцем. Полиција је уверена да, кад су већ пријатељски разговарали с мушкарцем, да су се вероватно познавали.

ОТКРИВЕНА ТАЈНА КОЈУ ГОДИНАМА КРИЈУ ОД СРБА: Ево због чега им сметамо и зашто нам фалсификују историју

Случај је убрзо изишао ван граница Аустралије. Холандски парапсихолог Жерар Кроасет тврдио је да може помоћи у потрази. Полиција је у почетку одбијала његову помоћ, али су поклекнули под јавним притиском и на крају истраживали канализационе цеви где су се, према Кроасетовим тврдњама, налазила тела погинуле деце. Потрага није дала било какве резултате, а Холанђанин је посрамљен отишао назад у домовину. Потпуни странци слали су писма Бомоновима у којима су писали о њиховој дјеци. Садржај једног од тих писама пренио је Алан Витикер у књизи "Потрага за децом Бомонових".

– Ваша деца су жива. О њима се добро брина једна старија госпођа која доста лоше говори енглески – писало је у анонимној дојави.

ЗАБРАЊЕНО: Ову књигу о историји Срба, писану у XIX веку, крију од нас (ВИДЕО)

Ниједно од тих писама није донело било какве конкретне трагове или информације. Џим и Ненси су се развели под притиском јавности и тугом због нестанка деце. Стручњаци су уверени да су деца већ одавно мртва, али родитељи се и даље надају да ће Џејн, Ана и Грант једног дана покуцати на њихова врата. Због тога се нису никад одселили из Гленелга, одакле су деца и нестала.

Аустралијска полиција никад није престала да их тражи, а неколико серијских убица било је осумњичено за њихову отмицу. Серијски убојица деце Џејмс Рајан, у затвору од 1975., и Беван Спенсер фон Ајнем, у затвору од 1983, били су осумњичени. Међутим, полиција није ниједног од њих двојице дубље истраживала због могуће отмице и убиства Бомонове деце.

ОТИМАЛИ СУ СЕ ОКО ЊЕНЕ НЕВИНОСТИ: Први сусрет са Хитлером имала је када јој је било само 6 година

Случај који је променио Аустралију

Спенсер каже да је нестанак троје дјеце донео велике промене у Аустралији. Родитељи возе децу у школу, не допуштају им да излазе из куће без надзора. Тај и слични случајеви унели су нервозу међу родитеље због странаца. Неки други стручњаци брину се да је аустралијски фокус на странце смањио пажњу посвећену проблемима унутар породице. Успркос деценијама, полиција у Аделаидеу каже да отприлике на свака четири дана добију позив с неким информацијама о троје нестале деце. Наравно, увек се брзо испостави да су позиви лажна узбуна.