ПОСТОЈЕ ДУЖЕ ОД ВЕКА И НИСУ УСПЕЛИ ДА ОПОВРГНУ НАУКУ: Антиваксери шире неповерење у вакцину, а нису у праву!

Као у паралелном универзуму, с једне стране вакцине које су сачувале и чувају милионе живота годишње, а с друге гласноговорници који лажним информацијама уливају страх у кости о вакцинама. Антиваксери постоје дуже од века, а до данас нису успели да оповргну оно што је наука доказала. Кратко и јасно: наука побеђује!

Велике друштвене кризе, као што је ова пандемија, јесу плодно тло за бујање теорија завере. Тада на сцену ступа снажан антиваксерски лоби који путем својих гласноговорника, преко особа од утицаја у јавности, па све до обичног грађанина, шири неповерење у вакцине.

Сведоци смо бројних теорија завере о вакцинама, нарочито у доба короне - од теорије да вакцине садрже микрочипове како би нас пратили, затим да вакцина мења наш генетски код, те да ћемо се помоћу ње заправо заразити ковидом, па до тога да је цепиво у служби елиминације старих људи.

На који начин се наука бори против завереничких теорија и како су вакцине промениле свет, прича професорка Медицинског факултета у Београду и вирусолог проф. др Тањом Јовановић. Укратко, професорка подвлачи - вакцинација представља једну од најзначајнијих цивилизацијских тековина и то је најбезбеднија медицинска процедура која је уведена у рутинску медицинску праксу.

- Прича о вакцинама је прича о великом труду научника и лекара у борби против инфективних болести и победи над њима. Проналазак вакцина које нас штите од инфективних обољења се може упоредити с највећим индустријским проналасцима које су променили живот човечанства, као што је откриће точка, парне машине, електрицитета, телефона или интернета - прича проф. др Јовановић.

Како каже, у односу на открића у медицини, проналазак вакцина се пореди с проналаском антибиотика, поступком трансфузије крви, открићем нуклеарне магнетне резонанце, поступком трансплантације органа...

- Колико су лекари у прошлости били свесни значаја вакцинације говори и следећа изјава доктора Јонаса Салка, проналазача мртве вакцине против дечје парализе. Када му је постављено питање ко поседује патент на проналазак вакцине, одговорио је: "Народ. Не постоји патент. Да ли можете патентирати сунце?" - наводи проф. др Јовановић.

Подсећа да је од давних дана, када је Едвард Џенер извео прву вакцинацију против великих богиња у 18. веку, па све до данас, осмишљен и произведен велики број вакцина.

- Тешко је поменути све, али да поменем само оне које су нас заштитиле од болести које су харале човечанством у прошлости, као што су вакцина против туберкулозе, тифуса, дечје парализе, вакцина против заушака, малих богиња и рубеле, тетануса, дифтерије и великог кашља. Ове болести су односиле животе све до тренутка кад је уведена рутинска вакцинација - истиче проф. др Јовановић.

Тешко је замислити како би изгледао свет да вакцине нису откривене, каже она, посебно против оних патогена који имају епидемијски и пандемијски потенцијал.

- Живот би личио на наше животе у последњих годину дана. Огроман број болесних, колапс здравственог система, отежани услови за живот и рад. Кад узмемо у обзир да неке од инфективних обољења остављају доживотни инвалидитет, утицај болести на ментално здравље становништва, високу стопу смртности, можемо да закључимо да би живот без вакцина био изузетно тежак - напомиње Др Тања Јовановић.

Развој вакцина се уопштено може поделити у три фазе - истраживање, тестирање и производња.

- Истраживање обухвата бирање различитих приступа за стварање безбедних и ефикасних потенцијалних вакцина. У фази у којој се спроводе тестирања, акценат је на истраживањима која испитују безбедност, ефикасност и нежељена дејства вакцина у бројним популацијама. Клиничком тестирању потенцијалних вакцина претходе претклиничка испитивања на анималним моделима, на којима се испитује евентуална токсичност и безбедност испитиваног производа, али се прати и способност вакцине да индукује ефикасан, заштитни имунитет - објашњава професорка.

Тек по завршетку претклиничке фазе, у зависности од резултата, тражи се дозвола за почетак клиничке студије, која пролази кроз најмање три фазе испитивања.

- У првој фази, вакцина се даје малом броју здравих добровољаца, свега неколико до неколико десетина волонтера, како би се испитала безбедност вакцине. Ако су резултати прве фазе задовољавајући, добија се дозвола за улазак испитивања у другу клиничку фазу, која подразумева испитивања терапијске ефикасности вакцине на неколико стотина добровољних здравих испитаника - истиче проф. др Јовановић.

Добијени резултати из друге фазе се врло детаљно анализирају, а дозволу за улазак студије у трећу фазу испитивања добијају само они препарати који су постигли задовољавајуће резултате у првој и другој фази.

- У трећој фази студије дефинитивно се проверава ефикасност вакцине на неколико хиљада или десетини хиљада испитаника, који су често подељени у различите групе у зависности од пола, година, етничке припадности. Поред испитаника који добијају потенцијалну вакцину, у студију је укључена и контролна група здравих испитаника која добија плацебо. У овој фази одређује се и дозирање вакцине, односно у колико доза се даје вакцина како би се постигао добар ниво заштитног имунитета - појашњава проф. др Јовановић.

Након успешних клиничких студија, ако кандидат за вакцину испуни све критеријуме за хуману употребу, производ се региструје и почиње производња вакцине где је фокус на прављењу и дистрибуцији вакцине. Докторка додаје да овако комплексни процес од дизајна вакцине до њене дистрибуције захтева учешће великог броја истраживача и лекара.

Професорка објашњава да су због лоших искустава са брзоплетим одобравањем примене потенцијалних вакцина у прошлости, које се нису показале потпуно безопасне за хуману употребу, развијени моћни интернационални протоколи за тестирање вакцина.

- Ове лекције из прошлости не смемо никад заборавити, па ни у време актуелне пандемије, како се не би пољуљало поверење људи у добробит вакцина. Управо због лоших искустава из прошлости, данас су вакцине међу најбезбеднијим медицинским препаратима у целом свету, јер подлежу ригорозним студијама које испитују безбедност и ефективност вакцина - истиче она.

На почетку пандемије дизајнирано је више од 200 потенцијалних ковид вакцина, али је годину дана касније само неколицина регистрована за употребу. То је, истиче докторка, потврда ригорозних протокола који се користе у целом свету.

Ако имамо у виду овако комплексан процес настанка вакцине, намеће се питање како изгледа истраживање антиваксера - који су њихови аргументи и циљеви?

- Тешко ми је да објасним циљеве антивакциналног лобија, чије су активности усмерене супротно знањима и принципима на којима је заснована медицина. Зато се боримо против њих искључиво знањем и едукацијом становништва. Морам да похвалим студенте Медицинског факултета у Београду који су организовали неколико трибина о значају имунизације против ковида за своје колеге студенте са других факултета, а на трибинама увек учествују еминентни професори из области епидемиологије, имунологије и вирусологије - каже професорка.

О томе која од свих могућих теорија завере о вакцинама је оставила најупечатљивији утисак, професорка Јовановић каже:

- Потпуно искрено - ниједна од ових апсолутних глупости. Стварно је тешко поверовати да људи могу да реагују на овако баналну пропаганду о чиповању, тровању и промени генетичког кода.

Но, чини се да су многи појединци, обични грађани, одједном постали микробиолози, па се наводно разумеју и у састојке вакцине, како је произведена, која је добра а која не... С друге стране, потпуно парадоксално, сви ти „стручњаци“ који говоре о последицама вакцина заборављају на последице ковид инфекције.

- Апсолутно сте у праву. Слике и извештаји из болница целог света су драматичне и забрињавајуће. Свако од нас зна бар неколико оних који су изгубили живот због короне и многе који су оздравили али се тешко опорављају - подсећа проф. др Јовановић.

Нестварно је да уопште постоји дилема да ли се треба вакцинисати или не.

- Ми смо једна од ретких земаља која је на време обезбедила вакцине. То је наша огромна предност. Имамо оружје против ковида у рукама и сада је важно да га искористимо и коначно окончамо рат са вирусом - каже проф. др Јовановић и поручује:

- Као лекар добро знам да свако од нас има право да одлучује о свом здрављу. За мене нема дилеме. Моја породица је вакцинисана. Снажно препоручујем вакцинацију и вама. Тренутно је то једини сигуран и безбедан начин да се заштитите од ковида. Имате право и да се не вакцинишете. Али немате право да угрожавате здравље осталих чланова породице и заједнице. Размислите још једном шта све можете да изгубите ако се не вакцинишете. Не дозволите да платите највишу цену због заблуда са којима живите.

- Поред свих специфичности и посебности новог вируса короне, велика предност за брзо добијање вакцина је последица ниске стопе мутације вируса. Ви знате да за неке вирусе који имају високу стопу мутација још увек не постоје вакцине и ако се већ дужи низ година ради на њиховом проналаску, као што је вакцина против сиде и хепатитис Ц вирусне инфекције - каже проф. др Јовановић.

Период од дизајнирања вакцине до њене регистрације је прилично дуг и уобичајено траје више година.

- У случају пандемијског јављања обољења дозвољена је примена комбинованих фаза И/ИИ или ИИ/ИИИ како би се скратило време трајања клиничке студије. Фармацеутске компаније могу да ризикују и да крену у производњу вакцине чак и пре регистрације, али употреба произведених доза вакцине није дозвољена док се производ не региструје. Чак и кад се оконча студија, када се вакцина региструје, истраживачи прате потенцијалне нежељене ефекте и даље - истиче проф. др Јовановић.