POSTOJE DUŽE OD VEKA I NISU USPELI DA OPOVRGNU NAUKU: Antivakseri šire nepoverenje u vakcinu, a nisu u pravu!

Kao u paralelnom univerzumu, s jedne strane vakcine koje su sačuvale i čuvaju milione života godišnje, a s druge glasnogovornici koji lažnim informacijama ulivaju strah u kosti o vakcinama. Antivakseri postoje duže od veka, a do danas nisu uspeli da opovrgnu ono što je nauka dokazala. Kratko i jasno: nauka pobeđuje!

Velike društvene krize, kao što je ova pandemija, jesu plodno tlo za bujanje teorija zavere. Tada na scenu stupa snažan antivakserski lobi koji putem svojih glasnogovornika, preko osoba od uticaja u javnosti, pa sve do običnog građanina, širi nepoverenje u vakcine.

Svedoci smo brojnih teorija zavere o vakcinama, naročito u doba korone - od teorije da vakcine sadrže mikročipove kako bi nas pratili, zatim da vakcina menja naš genetski kod, te da ćemo se pomoću nje zapravo zaraziti kovidom, pa do toga da je cepivo u službi eliminacije starih ljudi.

Na koji način se nauka bori protiv zavereničkih teorija i kako su vakcine promenile svet, priča profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i virusolog prof. dr Tanjom Jovanović. Ukratko, profesorka podvlači - vakcinacija predstavlja jednu od najznačajnijih civilizacijskih tekovina i to je najbezbednija medicinska procedura koja je uvedena u rutinsku medicinsku praksu.

- Priča o vakcinama je priča o velikom trudu naučnika i lekara u borbi protiv infektivnih bolesti i pobedi nad njima. Pronalazak vakcina koje nas štite od infektivnih oboljenja se može uporediti s najvećim industrijskim pronalascima koje su promenili život čovečanstva, kao što je otkriće točka, parne mašine, elektriciteta, telefona ili interneta - priča prof. dr Jovanović.

Kako kaže, u odnosu na otkrića u medicini, pronalazak vakcina se poredi s pronalaskom antibiotika, postupkom transfuzije krvi, otkrićem nuklearne magnetne rezonance, postupkom transplantacije organa...

- Koliko su lekari u prošlosti bili svesni značaja vakcinacije govori i sledeća izjava doktora Jonasa Salka, pronalazača mrtve vakcine protiv dečje paralize. Kada mu je postavljeno pitanje ko poseduje patent na pronalazak vakcine, odgovorio je: "Narod. Ne postoji patent. Da li možete patentirati sunce?" - navodi prof. dr Jovanović.

Podseća da je od davnih dana, kada je Edvard Džener izveo prvu vakcinaciju protiv velikih boginja u 18. veku, pa sve do danas, osmišljen i proizveden veliki broj vakcina.

- Teško je pomenuti sve, ali da pomenem samo one koje su nas zaštitile od bolesti koje su harale čovečanstvom u prošlosti, kao što su vakcina protiv tuberkuloze, tifusa, dečje paralize, vakcina protiv zaušaka, malih boginja i rubele, tetanusa, difterije i velikog kašlja. Ove bolesti su odnosile živote sve do trenutka kad je uvedena rutinska vakcinacija - ističe prof. dr Jovanović.

Teško je zamisliti kako bi izgledao svet da vakcine nisu otkrivene, kaže ona, posebno protiv onih patogena koji imaju epidemijski i pandemijski potencijal.

- Život bi ličio na naše živote u poslednjih godinu dana. Ogroman broj bolesnih, kolaps zdravstvenog sistema, otežani uslovi za život i rad. Kad uzmemo u obzir da neke od infektivnih oboljenja ostavljaju doživotni invaliditet, uticaj bolesti na mentalno zdravlje stanovništva, visoku stopu smrtnosti, možemo da zaključimo da bi život bez vakcina bio izuzetno težak - napominje Dr Tanja Jovanović.

Razvoj vakcina se uopšteno može podeliti u tri faze - istraživanje, testiranje i proizvodnja.

- Istraživanje obuhvata biranje različitih pristupa za stvaranje bezbednih i efikasnih potencijalnih vakcina. U fazi u kojoj se sprovode testiranja, akcenat je na istraživanjima koja ispituju bezbednost, efikasnost i neželjena dejstva vakcina u brojnim populacijama. Kliničkom testiranju potencijalnih vakcina prethode pretklinička ispitivanja na animalnim modelima, na kojima se ispituje eventualna toksičnost i bezbednost ispitivanog proizvoda, ali se prati i sposobnost vakcine da indukuje efikasan, zaštitni imunitet - objašnjava profesorka.

Tek po završetku pretkliničke faze, u zavisnosti od rezultata, traži se dozvola za početak kliničke studije, koja prolazi kroz najmanje tri faze ispitivanja.

- U prvoj fazi, vakcina se daje malom broju zdravih dobrovoljaca, svega nekoliko do nekoliko desetina volontera, kako bi se ispitala bezbednost vakcine. Ako su rezultati prve faze zadovoljavajući, dobija se dozvola za ulazak ispitivanja u drugu kliničku fazu, koja podrazumeva ispitivanja terapijske efikasnosti vakcine na nekoliko stotina dobrovoljnih zdravih ispitanika - ističe prof. dr Jovanović.

Dobijeni rezultati iz druge faze se vrlo detaljno analiziraju, a dozvolu za ulazak studije u treću fazu ispitivanja dobijaju samo oni preparati koji su postigli zadovoljavajuće rezultate u prvoj i drugoj fazi.

- U trećoj fazi studije definitivno se proverava efikasnost vakcine na nekoliko hiljada ili desetini hiljada ispitanika, koji su često podeljeni u različite grupe u zavisnosti od pola, godina, etničke pripadnosti. Pored ispitanika koji dobijaju potencijalnu vakcinu, u studiju je uključena i kontrolna grupa zdravih ispitanika koja dobija placebo. U ovoj fazi određuje se i doziranje vakcine, odnosno u koliko doza se daje vakcina kako bi se postigao dobar nivo zaštitnog imuniteta - pojašnjava prof. dr Jovanović.

Nakon uspešnih kliničkih studija, ako kandidat za vakcinu ispuni sve kriterijume za humanu upotrebu, proizvod se registruje i počinje proizvodnja vakcine gde je fokus na pravljenju i distribuciji vakcine. Doktorka dodaje da ovako kompleksni proces od dizajna vakcine do njene distribucije zahteva učešće velikog broja istraživača i lekara.

Profesorka objašnjava da su zbog loših iskustava sa brzopletim odobravanjem primene potencijalnih vakcina u prošlosti, koje se nisu pokazale potpuno bezopasne za humanu upotrebu, razvijeni moćni internacionalni protokoli za testiranje vakcina.

- Ove lekcije iz prošlosti ne smemo nikad zaboraviti, pa ni u vreme aktuelne pandemije, kako se ne bi poljuljalo poverenje ljudi u dobrobit vakcina. Upravo zbog loših iskustava iz prošlosti, danas su vakcine među najbezbednijim medicinskim preparatima u celom svetu, jer podležu rigoroznim studijama koje ispituju bezbednost i efektivnost vakcina - ističe ona.

Na početku pandemije dizajnirano je više od 200 potencijalnih kovid vakcina, ali je godinu dana kasnije samo nekolicina registrovana za upotrebu. To je, ističe doktorka, potvrda rigoroznih protokola koji se koriste u celom svetu.

Ako imamo u vidu ovako kompleksan proces nastanka vakcine, nameće se pitanje kako izgleda istraživanje antivaksera - koji su njihovi argumenti i ciljevi?

- Teško mi je da objasnim ciljeve antivakcinalnog lobija, čije su aktivnosti usmerene suprotno znanjima i principima na kojima je zasnovana medicina. Zato se borimo protiv njih isključivo znanjem i edukacijom stanovništva. Moram da pohvalim studente Medicinskog fakulteta u Beogradu koji su organizovali nekoliko tribina o značaju imunizacije protiv kovida za svoje kolege studente sa drugih fakulteta, a na tribinama uvek učestvuju eminentni profesori iz oblasti epidemiologije, imunologije i virusologije - kaže profesorka.

O tome koja od svih mogućih teorija zavere o vakcinama je ostavila najupečatljiviji utisak, profesorka Jovanović kaže:

- Potpuno iskreno - nijedna od ovih apsolutnih gluposti. Stvarno je teško poverovati da ljudi mogu da reaguju na ovako banalnu propagandu o čipovanju, trovanju i promeni genetičkog koda.

No, čini se da su mnogi pojedinci, obični građani, odjednom postali mikrobiolozi, pa se navodno razumeju i u sastojke vakcine, kako je proizvedena, koja je dobra a koja ne... S druge strane, potpuno paradoksalno, svi ti „stručnjaci“ koji govore o posledicama vakcina zaboravljaju na posledice kovid infekcije.

- Apsolutno ste u pravu. Slike i izveštaji iz bolnica celog sveta su dramatične i zabrinjavajuće. Svako od nas zna bar nekoliko onih koji su izgubili život zbog korone i mnoge koji su ozdravili ali se teško oporavljaju - podseća prof. dr Jovanović.

Nestvarno je da uopšte postoji dilema da li se treba vakcinisati ili ne.

- Mi smo jedna od retkih zemalja koja je na vreme obezbedila vakcine. To je naša ogromna prednost. Imamo oružje protiv kovida u rukama i sada je važno da ga iskoristimo i konačno okončamo rat sa virusom - kaže prof. dr Jovanović i poručuje:

- Kao lekar dobro znam da svako od nas ima pravo da odlučuje o svom zdravlju. Za mene nema dileme. Moja porodica je vakcinisana. Snažno preporučujem vakcinaciju i vama. Trenutno je to jedini siguran i bezbedan način da se zaštitite od kovida. Imate pravo i da se ne vakcinišete. Ali nemate pravo da ugrožavate zdravlje ostalih članova porodice i zajednice. Razmislite još jednom šta sve možete da izgubite ako se ne vakcinišete. Ne dozvolite da platite najvišu cenu zbog zabluda sa kojima živite.

- Pored svih specifičnosti i posebnosti novog virusa korone, velika prednost za brzo dobijanje vakcina je posledica niske stope mutacije virusa. Vi znate da za neke viruse koji imaju visoku stopu mutacija još uvek ne postoje vakcine i ako se već duži niz godina radi na njihovom pronalasku, kao što je vakcina protiv side i hepatitis C virusne infekcije - kaže prof. dr Jovanović.

Period od dizajniranja vakcine do njene registracije je prilično dug i uobičajeno traje više godina.

- U slučaju pandemijskog javljanja oboljenja dozvoljena je primena kombinovanih faza I/II ili II/III kako bi se skratilo vreme trajanja kliničke studije. Farmaceutske kompanije mogu da rizikuju i da krenu u proizvodnju vakcine čak i pre registracije, ali upotreba proizvedenih doza vakcine nije dozvoljena dok se proizvod ne registruje. Čak i kad se okonča studija, kada se vakcina registruje, istraživači prate potencijalne neželjene efekte i dalje - ističe prof. dr Jovanović.