ПОЗНАТА СРПСКА ДОКТОРКА РАЗОТКРИЛА СВЕ ЗАБЛУДЕ: Колико тачно витамина Ц смемо да узимамо у доба корона вируса
Људи су посебно склони да витамин Ц узимају док владају вируси.
Витамин Ц сигурно је један од витамина који се најчешће користи.
СТРАХОВИТ ПРИТИСАК НА ЗДРАВСТВЕНЕ РАДНИКЕ! Болнички капацитети у Златиборском округу скоро пуни
СИТУАЦИЈА У ВОЈВОДИНИ СЕ СМИРУЈЕ? Бројке током викенда опале, али једна ствар забрињава
СВЕ ВИШЕ ПРИЈЕМА ДЕЦЕ НА БОЛНИЧКО ЛЕЧЕЊЕ! У београдској болници тренутно 18 деце заражених вирусом корона
Да ли треба превентивно узимати витамин Ц?
- Витамин Ц има важне физиолошке улоге у организму човека, ензимске и неензимске. Потребне количине Ц витамина треба осигурати кроз разноврсну исхрану. Грађани користе витамин Ц најчешће у облику додатака исхрани, дијететских суплемената. Правилник о дијететским производима наше земље јасно каже да додаци исхрани могу да унапреде здравље и смање ризик од болести, а не смеју да садрже обавештење о превентивним или лековитом деловању. Одговор је на ваше питање је: не треба - каже проф. др Будимка Новаковић, дијетотерапеут са Медицинског факултета у Новом Саду.
Људи су посебно склони да витамин Ц узимају док владају вируси. А како је месецима на снази пандемија корона вируса, појачано се користи.
- Постоје препоручене дневне количине витамина Ц које је неопходно унети из хране (Recommended Dietary Allowances; РДА) и максимално дозвољене количине које се могу налазити у дијететским суплементима. Нема препорука за одређени унос витамина Ц код респираторних вирусних инфекција - истиче професорка Новаковић.
Које негативне последице могу да изазову превелике количине витамина Ц?
- Горња толерантна количина за дневни унос је 2.000 милиграма дневно. Највећи део витамина Ц који организам не искористи излучи се путем бубрега. Дуже коришћење високих количина може изазвати дијареју и повећати ризик за појаву оксалатних бубрежних каменаца. Дуже коришћење великих количина витамина Ц може да има интеракције са одређерним лековима и може да умањи дејство хемиотерапије - објашњава професорка Новаковић.
Према Recommended Dietary Allowances (РДАс) препоручене дневне дозе витамина Ц су:
- од 0 до 6 месеци, дечаци 40 мг, девојчице 40 мг.
- од 7 до 12 месеци, дечаци 50 мг, девојчице 50 мг.
- 1- 3 године, дечаци 15 мг, девојчице 15 мг.
- 4–8 година, дечаци 25 мг, девојчице 25 мг.
- 9–13 година дечаци 45 мг, девојчице 45 мг.
- 14–18 година, младићи 75 мг, девојке 65 мг (труднице 80 мг, у процесу лактације 115 мг).
- 19 година, мушкарци 90 мг, жене 75 мг (труднице 85 мг, у процесу лактације 120 мг).
Напомена: пушачима се саветује 35 мг више на дневном нивоу.
Најбољи природни извори витамина Ц
Позната су бројна позитивна дејства витамина Ц: спречава оксидативна оштећења ћелија (такозвани оксидативни стрес), побољшава имунитет, често се даје као помоћно средство код инфекција, успорава старење, побољшава активност мозга, штити вид, штити кожу, учествује у бројним метаболичким процесима и побољшава ресорпцију гвожђа.
Његови природни извори су: шипак, паприка, јагода, блитва, поморанџа, карфиол, лимун, купус, јабука и спанаћ.
Може се јавити и недостатак овог витамина у организму, хиповитаминоза чији су симтпоми: губитак апетита, умор, нервоза, болови у мишићима и зглобовима, губитак телесне масе, суви кашаљ, честе прехладе, скорбут, чији симптоми могу бити: зааљење десни, испадање зуба, честа крварења, отежано зарастање рана, миалгија, депресија и честе инфекције.