POZNATA SRPSKA DOKTORKA RAZOTKRILA SVE ZABLUDE: Koliko tačno vitamina C smemo da uzimamo u doba korona virusa
Ljudi su posebno skloni da vitamin C uzimaju dok vladaju virusi.
Vitamin C sigurno je jedan od vitamina koji se najčešće koristi.
STRAHOVIT PRITISAK NA ZDRAVSTVENE RADNIKE! Bolnički kapaciteti u Zlatiborskom okrugu skoro puni
SITUACIJA U VOJVODINI SE SMIRUJE? Brojke tokom vikenda opale, ali jedna stvar zabrinjava
SVE VIŠE PRIJEMA DECE NA BOLNIČKO LEČENJE! U beogradskoj bolnici trenutno 18 dece zaraženih virusom korona
Da li treba preventivno uzimati vitamin C?
- Vitamin C ima važne fiziološke uloge u organizmu čoveka, enzimske i neenzimske. Potrebne količine C vitamina treba osigurati kroz raznovrsnu ishranu. Građani koriste vitamin C najčešće u obliku dodataka ishrani, dijetetskih suplemenata. Pravilnik o dijetetskim proizvodima naše zemlje jasno kaže da dodaci ishrani mogu da unaprede zdravlje i smanje rizik od bolesti, a ne smeju da sadrže obaveštenje o preventivnim ili lekovitom delovanju. Odgovor je na vaše pitanje je: ne treba - kaže prof. dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Ljudi su posebno skloni da vitamin C uzimaju dok vladaju virusi. A kako je mesecima na snazi pandemija korona virusa, pojačano se koristi.
- Postoje preporučene dnevne količine vitamina C koje je neophodno uneti iz hrane (Recommended Dietary Allowances; RDA) i maksimalno dozvoljene količine koje se mogu nalaziti u dijetetskim suplementima. Nema preporuka za određeni unos vitamina C kod respiratornih virusnih infekcija - ističe profesorka Novaković.
Koje negativne posledice mogu da izazovu prevelike količine vitamina C?
- Gornja tolerantna količina za dnevni unos je 2.000 miligrama dnevno. Najveći deo vitamina C koji organizam ne iskoristi izluči se putem bubrega. Duže korišćenje visokih količina može izazvati dijareju i povećati rizik za pojavu oksalatnih bubrežnih kamenaca. Duže korišćenje velikih količina vitamina C može da ima interakcije sa određernim lekovima i može da umanji dejstvo hemioterapije - objašnjava profesorka Novaković.
Prema Recommended Dietary Allowances (RDAs) preporučene dnevne doze vitamina C su:
- od 0 do 6 meseci, dečaci 40 mg, devojčice 40 mg.
- od 7 do 12 meseci, dečaci 50 mg, devojčice 50 mg.
- 1- 3 godine, dečaci 15 mg, devojčice 15 mg.
- 4–8 godina, dečaci 25 mg, devojčice 25 mg.
- 9–13 godina dečaci 45 mg, devojčice 45 mg.
- 14–18 godina, mladići 75 mg, devojke 65 mg (trudnice 80 mg, u procesu laktacije 115 mg).
- 19+ godina, muškarci 90 mg, žene 75 mg (trudnice 85 mg, u procesu laktacije 120 mg).
Napomena: pušačima se savetuje 35 mg više na dnevnom nivou.
Najbolji prirodni izvori vitamina C
Poznata su brojna pozitivna dejstva vitamina C: sprečava oksidativna oštećenja ćelija (takozvani oksidativni stres), poboljšava imunitet, često se daje kao pomoćno sredstvo kod infekcija, usporava starenje, poboljšava aktivnost mozga, štiti vid, štiti kožu, učestvuje u brojnim metaboličkim procesima i poboljšava resorpciju gvožđa.
Njegovi prirodni izvori su: šipak, paprika, jagoda, blitva, pomorandža, karfiol, limun, kupus, jabuka i spanać.
Može se javiti i nedostatak ovog vitamina u organizmu, hipovitaminoza čiji su simtpomi: gubitak apetita, umor, nervoza, bolovi u mišićima i zglobovima, gubitak telesne mase, suvi kašalj, česte prehlade, skorbut, čiji simptomi mogu biti: zaaljenje desni, ispadanje zuba, česta krvarenja, otežano zarastanje rana, mialgija, depresija i česte infekcije.