ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ВЕЛИКОГ СВЕТИТЕЉА: Бројне су приче исцељења над његовим чудотворним моштима
Српска православна црква данас слави Светог Јована Деспота.
Свети Јован Деспот се родио се док му родитељи још живели у Албанији, а одрастао је у Београду - месту у области. Он је био син Стефана и унук Ђурађа Браниковића. Био је последњи српски деспот у Срему од 1493.године. Упокојио се 1502. године 23.децембра.
ЗА ТРИ ДАНА У СРБИЈУ УШЛО 200.000 ЉУДИ: Хаос на границама упркос обавезном ПЦР тесту
ШТА НАМ СТАВЉАЈУ У ВАКЦИНЕ? Српски стручњаци открили како цепиво утиче на наш организам и да ли ШТЕТИ ТРУДНИЦАМА
ПОЈАВИЛО СЕ ЗАСТРАШУЈУЋЕ ПРОРОЧАНСТВО ИЗ 17. ВЕКА - спомиње се Србија: Има ли разлога за страх?
После смрти Јовановог оца св. Стефана, неколико година касније, то јест године 1486, мајка Јованова, св. Ангелина, са Јованом и братом му Максимом, пређу из Фурланије преко Беча у Будим, узевши притом са собом и мошти Св. Стефана Слепог.
У Будиму их лепо прими мађарски краљ Матија и подари им градове Купиново и Сланкамен у Срему. Том приликом, краљ подари и титулу деспота старијем Ђорђу, који се потом ускоро замонаши под именом Максим, тако да титулу и место деспота српског у Срему преузме тада Свети Јован.
Њихова престоница и боравиште био је најпре град Купиник на реци Сави у Срему, где су у цркви Св. апостола Луке биле смештене мошти њиховог оца Светог Стефана. Због честих напада Турака преко Саве, деспот Јован премести затим своју престоницу у град Беркасово, близу манастира Привине Главе.
Као деспот српски у Срему, праведни Јован је водио, с једне стране, витешку борбу против иноверних Турака, који су с југа нападали, а с друге стране борио се против покушаја римокатолика да његов православни народ поунијате. Налазећи се под влашћу мађарског краља, Јован је њему помагао својом војском у борбама против Турака, и у томе показивао далеко веће успехе него Мађари и Млетци, који су тих година ратовали са Турцима.
Благоверни деспот српски Јован желео је да ослободи и све српске поробљене крајеве на југу, али је то превазилазило његове снаге.
Јован се молио Богу да Бог заштити његов српски народ и да му помогне да сачува своју веру и душу. Зато је он помагао многе православне манастире, молећи монахе да се у њима моле за спасење прпског народа и за спасење његово и његове породице.
Са својом мајком Ангелином и братом Максимом (а и сам са своје стране), Јован је помагао великим прилозима и светогорске манастире: Светог Павла, Хилендар и Есфигмен, а такође и манастир Крупу у Далмацији, као и многе манастире у Срему, Бачкој и Банату. По народном предању он је са својим братом Максимом подигао или обновио манастире Привину Главу, Месић, Фенек, Дившу, Беочин, Шишатовац и друге.
Али, млади и праведни деспот српски Јован није дуго живео на земљи. Лета живота његовог била су малобројна, али су зато била испуњена многим добрим делима и богоугодним подвизима. Он се мирно упокојио у Господу 10. децембра 1502. године у својој престоници Беркасову и часно је погребен у цркви Светог Луке у Кушову, покрај свога светога оца.
После три године, тело његово показало се цело и свето. Од тада га је православни народ почео поштовати као светитеља божјег.
Када су Света мати његова Ангелина и брат му Максим подигли своју задужбину манастир Крушедол под Фрушком Гором, тело Св. Јована са телом његовог светог оца буде пренето и положено у манастир Крушедол.
Тамо се оно показало чудотворним, јер је многе исцељивала благодатна сила његова, међу којима исцели и једног агарјанина (Турчина), коме се "живи бес у утроби ваљаше", како кажу стари записи. Такође је и један младић, који је осам година лежао болестан, добио чудесно исцељење од моштију Светога Јована.
Тело Светог Јована остало је у манастиру Крушедолу све до 1716. године, када су Турци запалили манастир и у њему мошти светих Бранковића. После спаљивања манастира, ипак су пронађени делови светих моштију, међу којима и део стопала Светога Јована Деспота. Преостале свете мошти чувају се и данас у манастиру Крушедолу.