ПРЕ ДЕВЕТ ГОДИНА ЈЕ СЕБИ ОДУЗЕО ЖИВОТ: Алексина мама: "Овај дан је с једне стране тужан, али с друге ОПОМЕНА"

- На данашњи дан сећамо се свих жртава који су изгубили животе због туђег немара - каже Драгана Јанковић, мајка трагично настрадалог Алексе Јанковића поводом Међународног дана деце жртава насиља.​​​​​​

- Што се тиче вршњачког насиља, овај дан с једне стране је тужан, с друге опомена да смо сви одговорни и то нарочито сви који имају додирних тачака у раду с децом, који морају да се потруде да обезбеде њихово сигурно одрастање - каже Драгана Јанковић, мајка трагично настрадалог Алексе Јанковића поводом Међународног дана деце жртава насиља који се обележава данас.

"Ми као родитељи, и просветни радници смо најодговрнији за животе деце"

Алекса Јанковић из Ниша је те 2011. године, као четрнаестогодишњак, одузео себи живот, не могавши више да се бори са вршњачким насиљем којем је био изложен у школи. Предлог за строже кажњавање ученика који у школи врше насиље, назван "Алексин закон", није усвојен.

Драгана каже да се на данашњи дан "сећамо свих жртава који су изгубили животе због туђег немара."

-  У питању су деца, која зависе од нас одраслих. Ми као родитељи, и просветни радници смо најодговорнији за њихове животе - додаје Драгана.

- Што се тиче вршњачког насиља, овај дан с једне стране је тужан, с друге опомена да смо сви одговорни и то нарочито сви који имају додирних тачака у раду с децом, који морају да се потруде да обезбеде њихово сигурно одрастање - каже она.

Мајка Алексе Јанковића каже да су због њихове личне приче желели да помогну деци и да су успели да родитељима отворе очи на понашање које је почетак озбиљног насиља, као и да оснаже родитеље чија су деца жртве насиља.

Подсећа да је њихов случај као судски поступак завршен - кажњена је школа, директорка.

- Али, школа је кажњена као институција. Зато смо кренули у борбу за "Алексин закон" јер смо желели одговорност. Ко је учинио пропуст и није заштитио дете, у Алексином случају, они и даље раде - прича Драгана.

Мајка трагично настрадалог дечака рекла је не могу да се помире с губитком сина.

- Њега су други својим нехуманим поступањем натерали на то. Био је здрав, одличан ђак - додаје Драгана.

Како каже, нису им помогли они који је требало да им помогну, али и не оспорава да има и одговорности њих као родитеља.

- Нама је највећа осуда што смо изгубили дете - додаје она.

Када је реч о Стратегији за превенцију и заштиту деце од насиља, Јанковићева каже да је подржава.

- Битан нам је сваки пропис, сваки документ који ће се бавити децом. Али не бих да то буде скуп семинара и пројеката - каже она.

Казне пооштрене

Драгана Ћорић, ауторка "Алексиног закона" каже да су Законом о основама система васпитања и образовања из 2017. године казне пооштрене за родитеље деце који учине вршњачко насиље, да је парламент усвојио друштвено корисни рад за децу, затим да се деца основци могу сама преместити у другу школу...Као битну ставку у овом закону издваја и то што је социјално насиље стављено као вид насиља.

Ћорић, која је и члан Координационог тела за безбедност деце у основним и средњим школама Новог Сада, каже да је према последњем пресеку евидентирано да је малолетнички криминалитет у паду, након две три године раста.

Драгана Јанковић, мајка Алексе Јанковића, каже да, међутим, оно што није усвојено је оно што је у бити "Алексиног закона".

- То је пооштравање одговорности просветних радника, пре свега директора, где се помиње казна губитак лиценце. У Алексином случају имате случај да они и даље раде - каже Драгана.

Драгана Ћорић додаје да је 2018. године покренута иницијатива за дечјег омбудсмана крајем 2018. године, што је једна од ставки "Алексиног закона" и да је крајем 2019. године закон са јавим расправама био готов.

Говорећи о Стратегији за превенцију и зашиту деце од насиља, Драга Ћорић каже да она "кровни акт на основу којег ће сви акти који обухватају безбедност деце морати да се мењају".

За три године у Србији 1.715 деце је било жртва насиља: Усвојено више од 50.000 хитних мера

Министарство правде је поручило на данашњи дан да су деца темељ развоја сваке државе и њеног даљег напретка, те да морају да буду у центру пажње целог друштва, без обзира да ли се ради о њиховом образовању, здравственој заштити, а посебно када је реч о спречавању насиља над децом или било ког другог облика дискриминације.

Подсетивши да је пре три године почела примена Закона о спречавању насиља у породици, Министарство је указало да је у том периоду евидентирано је 1.715 деце, која су била жртве насиља или им је претила непосредна опасност од насиља у породици.

Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици до априла 2020. године размотрено је више од 140.000 случајева насиља у породици, усвојено више од 50.000 хитних мера и израђено више од 42.000 индивидуалних планова заштите.

Представљена Стратегија за превенцију и заштиту деце 2020-2023. године

Данас је представљена Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља, а министар Зоран Ђорђевић казао је да Стратегија и Акциони план треба да доведу до нулте толеранције за насиље над децом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања казао је да 21 одсто становништва Србије чине деца и додао да "не можемо лагати и рећи да насиље не постоји".

- Насиље постоји, али Влада ће се свакако борити против тога и то не само Стратегијом и акционим планом већ заједнички сви у друштву морамо да се боримо против тога и да искоренимо такву ствар - казао је Ђорђевић.

Додао је да је то обавеза државе и друштва и залог за будућност.

- Уколико не будемо искоренили насиље, последице могу да буду дугорочне и одразиће се на наше друштво у будућности. Немамо право да жмуримо, већ чим приметимо било које насиље, морамо сви да реагујемо и спречимо да се и даље дешава - истакао је министар.

Директорка УНИЦЕФ-а Ређина де Доминићис поздравила је доношење Стратегије после седам година и навела да је она важна, јер је укључила све видове насиља, и у породици, школи, на интернету...те да је добро што је у тај посао било укључено и цивилно друштво.

Заштитник грађана Зоран Пашалић истакао је да предвиђеним доношењем нових закона, као и изменама и допунама постојећих, у наредном периоду поспешиће се заштита деце од насиља.

Председница Народне скупштине Републике Србије и Одбора за права детета Маја Гојковић на представљању Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020–2023. године, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истакла је да спречавање и сузбијање насиља, односно заштита деце мора бити, и јесте један од главних циљева националне политике наше земље.

Гојковић је нагласила да ћемо само удружени и истрајни у остварењу овог циља, успети да створимо и сачувамо сигурно окружење за децу, у коме ће моћи да безбрижно расту и стасавају, изражавају различитости и развијају своје потенцијале. Гојковић је рекла да је добро што је посао усвајања Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља успешно завршен, као и да је сада задатак пуна примена Стратегије како би свако дете у Србији било заштићено од насиља и како би сва деца у нашој земљи одрастала у безбедном и сигурном окружењу.

- Заиста је страшно када се само и реч „насиље“ повезује са дететом у било ком смислу. Ипак, тужна је чињеница да се деца суочавају са насиљем у свом породичном окружењу, школи, институцијама за децу без родитељског старања и децу са инвалидитетом... - рекла је Гојковић и додала да са све већом доступношћу интернета и дигиталних комуникација, тамна страна људске природе се огледа и кроз злоупотребу ове технологије, у облику дигиталног насиља.