Респиратор може бити КОБАН по ковид пацијенте: Доктор открио ЗАШТО већина људи ЗАВРШАВА ФАТАЛНО после прикључивања на машину за дисање
Више од 90 одсто пацијената који су на хоспитализацији су невакцинисане особе, а како лекари објашњавају, код оних који су вакцинисани не развијају се тешке клиничке слике
Према последњим подацима у Србији је на корона вирус тестирано 20.584 особа, од којих је позитивно 6.424 док је, нажалост, 38 особа преминуло. На респираторима је 181 пацијент.
ИМА ЛИ КРАЈА? СРБИЈУ ЧЕКА НОВА ПАНДЕМИЈА! Корона ће за собом оставити велике ПОСЛЕДИЦЕ, алармантно упозорење лекара!
ОВО ЈЕ СРПСКИ НАУЧНИК КОЈИ ПРАВИ "РАКЕТНУ ВАКЦИНУ" Штитиће од короне, довољна је једна доза
НЕВЕРОВАТНО И ПОМАЛО БИЗАРНО! Ово су неки од подухвата српских хирурга о којима прича свет
Према неким подацима и искуствима како широм света, тако и код нас, велики проценат пацијената који заврше на машини за дисање, или заврши фатално, или њихов опоравак након скидања са респиратора траје од шест месеци до годину дана. Како кажу наши клиничари, респиратор је „последња опција“, која се избегава до момента када то постаје неопходно.
Помоћник директора УКЦ Ниш, проф.др Горан Станојевић, лекар са великим искуством у ковид епидемији и некадашњи координатор ковид болнице, у разговору објашњава да се респиратор избегава колико год је то могуће и да је он остављен као последња опција. Тада се пацијент интубира јер су исцрпљене све друге могућности.
- Пацијенти на респиратору су најтежи пацијенти са најтежом клиничком сликом. Тако да је ту респираторна функција највише погођена, и због тога је врло често лош исход. Индикација за респиратор је тај моменат када је немогуће надоместити размену гасова преко плућа, такозваним неинвазивним процедурама, као што је кисеоничка маска, неинвазивна вентилација "high flow", где се високи ниво концентрације кисеоника убацује. Када је то недовољно, онда у јединицама интензивне неге пацијенти се прикључују на респиратор. То је последња опција која се избегава колико је то могуће и само онда ако све претходне процедуре не дају резултате. На респиратор завршавају најтежи пацијенти који имају пратећа обољења, тако да је чињеница, како свуда у свету па тако и код да на респиратору пацијенти пролазе прилично лоше и на жалост многи заврше фатално, објашњава професор Станојевић.
Лекари кажу да је вакцинација једини сигуран начин да се заштитите од тешке клиничке слике, нарочито је неопходно да то учине особе које имају одређену придружену болест која може допринети развоју тешке клиничке слике. У болницу свакако дођу и они који су примили вакцину, али они чине свега неколико процената, такви пацијенти углавном имају средње тешку слику, осим у случају када се ради о изузетно тешком болеснику са коморбидитетима, која је вакцинисана пре више од шест месеци, и чији је имуни одговор био слаб. Ипак, чак и када је тако, све се може спречити ако се пацијент јави на време када добије директну терапију.
-Порука је да се људи вакцинишу, порука је да поштују мере које су већ предложене годину и по дана уназад. И када се јаве симптоми, морају да се јаве на време како би се предупредио најтежи клинички исход. Суштина је вакцинисати оне који нису, јер чињеница је да највећи број оних на респиратору су невакцинисани, па самим тим са тешком клиничком сликом завршавају управо они. Када дођу до респиратора, имају придружену болест, па су још дошли касније, немају примљену вакцину, нажалост када дотле дође, ту се тешко шта може учинити, објашњава професор Станојевић.
У том смислу требало би свако да има на уму да сви они који се нису вакцинисали до сада, могу се сматрати ризичним особама, који ће уколико имају неку придружену болест, а не јаве се на време, бити кандидати за лечење у јединицама интензивне неге, а тамо су најтежи болесници.
Чак и када "преживе" респиратор лече се дуго
Директорка ковид болнице у Батајници, др Татјана Аџић Вукичевић изјавила је недавно да су клиничке слике драматичне и теже него у свим другима таласима болести.
- Око 20 одсто примљених болесника могу одмах по тежини своје клиничке слике да буду примљени у јединице интензивне неге. Највише има младих особа, између 40 и 50 година, претходно здравих. Има и старијих болесника са коморбидитетима, али знатно мање него у претходних таласима. Оно што највише брине јесте велика стопа смртности, која у јединицама интензивне неге износи више од 90 одсто за болеснике који су интубирани, изјавила је др Вукичевић Аџич.
Чак и они који "победе" машину за дисање, после тога следи тежак опоравак, који траје од шест месеци до годину дана.
-Такозвани пост ковид опоравак, који следи након третмана респиратора је дуготрајан и тежак, чак по неким подацима више од шест месеци до годину дана. То је јако напоран и исцрпљујућ процес. Зато је порука да се не дође до респиратора, вакцнишите се, поштујте мере и то је једини начин да се смањи ризик од тешке клиничке слике и фаталног исхода. Рецимо, када неко буде на респиратору, оно што раде анестезиолости, интензивисти, сви се труде да тај пацијент краће буде на респиратору. Најпре се избегава, а ако мора онда је најбоље да се задржи што краће, јер у супротном ситуације буде тешка, и такви пацијенти углавном завршавају фатално, закључује професор Станојевић.