ШУТИРАЛИ СУ ГА СКЛУПЧАНОГ НА ПЛОЧНИКУ ЗЕЛЕНОГ ВЕНЦА! Београдски навијачи зверски су убили нашег легендарног глумца док је народ гледао!
Познатог глумца претукли неонацисти, навијачи Рада, мислећи да је Ром
Ближи нам се тужан јубилеј, уједно и сведочанство о нашој срамоти која траје скоро пуних 20 година - сведочанство о смрти популарног глумца Драгана Максимовића, кога су 18. новембра 2000. године претукли навијачи Рада, неонацисти, наневши му повреде због којих је Макса преминуо у болници два и по месеца касније.
МАЛО МЕСТО У СРБИЈИ ИЗГЛЕДА КАО КРАЈ СВЕТА: У овом селу се живи од маја до новембра, а силази се само због преке потребе
"МЕТЕОРОЛОГИЈА" СТАРИХ СРБА: Стручњаци објаснили која веровања су тачна и зашто неће бити превазиђена
У СРБИЈИ СЕ СВЕ РЕЂЕ УСВАЈАЈУ ДЕЦА: Шта је од пресудног значаја за усвојитеље?
Туга не може да мине све ове године, ни душа да се смири, јер безумне убице нису никада идентификоване и нико за напад на нашег глумца није одговарао. Полиција је дошла до оперативних података да су га "радовци" претукли после утакмице њиховог клуба са Обилићем и губитка меча, незадовољни због пораза. Међутим, и сам Максимовић је до последњег тренутка одбијао да идентификује нападаче, тражећи "да се ови млади људи не хапсе", па младићи који су криви за његову смрт до данас нису пронађени.
И опет је време за нову сузу, да посведочи о бруци безочних хулигана - они су претукли Максу јер су, због његове тамније пути, помислили да је Ром, што је помраченим умовима био довољан разлог за зверски напад.
А и самом изливу насиља због којег је глумац остао склупчан на плочнику на Зеленом венцу, претходили су страшни догађаји, који леде крв у жилама. Максимовића су, наиме, "радовци" почели да туку у некадашњем ресторану "Бели град", а он им се није супротставио. Није желео да се упушта у лудило, између осталог јер је због катаракте недуго пре злочина био на операцији ока, па није желео да ризикује повреду ране. Ако се томе дода да је био астматичар и дијабетичар, јасно је да су злотвори пред собом имали "лак плен"… и да их није било срамота да то искористе.
Спомен плоча
На месту на Зеленом венцу на ком се догодио овај инцидент постављена је спомен-плоча посвећена овом глумцу, а на годишњицу његове смрти колеге и пријатељи из Народног позоришта управо ту полажу цвеће.
И мислите да је ту крај догађајима који су се низали у неописиву трагедију? О, не, није… Ни власник ресторана није ставио тачку на пребијање, није помогао госту, не, он их је све истерао на улицу! Тамо су неонацисти наставили да мрцваре и шутирају Максимовића, а изгледа да и нико од пролазника није имао смелости да скочи несрећном човеку у помоћ… Главе су се окретале на другу страну, а руке и ноге "радоваца" погађале су нашег глумца по целом телу…
Када хулигани више нису имали снаге да га бесомучно туку, Максу је рођак одвезао у Ургентни центар. Прелом бутне кости и прелом карлице. У прво време смо се надали да ће се Максимовић извући, али неких два и по месеца од задобијања повреда он је пао у кому, и не будећи се из ње, преминуо 4. фебруара 2001. године, три дана пред свој 52. рођендан.
Више од 60 улога у каријери
Максимовић је током каријере остварио више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији. Свима је добро познат из филмова "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", "Последњи круг у Монци", "Ране", "Пад Италије", "Нож", "Ми нисмо анђели", "Црни бомбардер", "Стршљен", "Лепа села лепо горе", као и серија "Отписани", "Приче из мајсторске радионице", "Горе-доле"...
Уписао студије глуме из прве
Не знају многи људи да је Драган Максимовић, иначе рођен у Подујеву 7. фебруара 1949. године, са 18 година из прве уписао студије глуме. Четири године касније Народно позориште га је примило у свој стални ансамбл, а дебитовао је у класику Бертолда Брехта "Мајка храброст и њена деца".
Између осталих, приметио га је британски позоришни и филмски режисер, легендарни Питер Брук. Њега Британци данас, у 95. години, сматрају највећим живим позоришним режисером. Било како било, Брук је Максимовићу дао улогу у свом филму "Сусрети са изузетним људима" (1979).
Без интервјуа и ТВ емисија
Управо негде у време тог пројекта догодило се да су неке Максине изјаве погрешно интерпретиране у штампи, па је онда он одлучио да више не даје интервјуе, нити да гостује у ТВ емисијама. Глумац је остао доследан и није мењао одлуку, тако да о њему данас практично говоре само његове маестралне улоге, што је за једног уметника несумњиво боље него да га памте по скандалима или учешћу у ријалити програмима...
У сваком случају, Максимовић је наставио да бриљира и после "Сусрета са изузетним људима", а поред сјајних рола које је остварио, нека средња и млађа генерација свакако га памти по улози "просветљеног хипика" у култној комедији Срђана Драгојевића "Ми нисмо анђели". Зато је и право време да се одгледа кратак инсерт из филма и да се подсетити на оно глумачко: "Нема малих улога, само малих глумаца". А Макса је био велики глумац и таквом је правио и сваку улогу...