fbpx
Skip to main content
Vremenska prognoza Beograd

"METEOROLOGIJA" STARIH SRBA: Stručnjaci objasnili koja verovanja su tačna i zašto neće biti prevaziđena

Foto: Profimedia/ilustracija
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste ono koje se vezuje za Sretenje - ako medved izađe iz pećine i vidi svoju senku, uplašiće se i vratiće se nazad

"Od Svetog Ilije sunce sve milije", "Sveti Mrata - sneg do vrata", "Sveti Luka - sneg do kuka", "Beli Božić - zeleni Uskrs, zeleni Božić - beli Uskrs", "Crveno veče, mokro jutro", "Ako mravi izlaze iz zemlje, biće kiše", "Ako mačak diže rep uvis, biće lepo vreme", "Ako te boli koleno, stiže loše vreme", i tako dalje.

PRELAZIMO NA ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA: Evo kad treba pomeriti kazaljke

PRELAZIMO NA ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA: Evo kad treba pomeriti kazaljke

PARISKI KROJAČ U UŽICU! Deda Đole još uvek šije srpske šajkače, a najprodavanija je Mišićeva šapka! (FOTO/VIDEO)

PARISKI KROJAČ U UŽICU! Deda Đole još uvek šije srpske šajkače, a najprodavanija je Mišićeva šapka! (FOTO/VIDEO)

Ovo su samo neka od narodnih verovanja o predviđanju vremena koja su generacijama deo narodnog folklora, a ni danas nisu retka pojava. Od davnina su ljudi učili da tumače prirodne znakove koji ih okružuju. Zagledani u nebo, ljudi su strahovali, radovali se, nadali se... Njihov život i opstanak je zavisio od meteoroloških prilika, te je narod ovladao veštinom predskazivanja vremenskih uslova po raznim stvarima i pojavama – praznicima u godini, izgledu neba i Sunca, ponašanju životinja i biljaka, sopstvenom raspoloženju…

Imaju li ova verovanja racionalno opravdanje?

Kulture naroda širom sveta imaju sačuvane u svoj tradiciji verovanja o prirodnim silama koje utiču na njihov život i mnoga se odnose na meteorološke pojave, kaže meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Nedeljko Todorović.

- I u Srbiji su viševekovna i hiljadugodišnja zapažanja sažeta u kratke poučne poruke od kojih se neke odnose na predviđanje vremenskih prilika. Narodna tradicija u tom domenu ima smisla, jer se u principu odnose na neka opšta zapažanja koja u većini slučajeva imaju potvrdu u stvarnim vremenskim događanjima. Međutim, moderna naučna saznanja i nove tehnologije nadmašuju ta verovanja u pouzdanosti i preciznosti - napominje Todorović.

Narodna verovanja neće biti prevaziđena, razlog je jednostavan: klima se nije bitno promenila, kaže Todorović

Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu i klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević ističe da su narodna verovanja zanimljiva na nivou grubog prepoznavanja stanja atmosfere, ali da prognoza vremena danas podrazumeva vrlo detaljno poznavanje stanja atmosfere i procesa u njoj.

- Deluje zanimljivo da čovek kad izađe napolje i pogleda u nebo može da kaže šta će da bude s vremenom. Kada bi uzeli dugogodišnje podatke, pojedina narodna verovanja se nekad i obistine, ali u velikoj većini godina ta pravilnost ne važi. Današnja trodnevna prognoza vremena pruža vrlo precizne podatke, koji su prilično pouzdani i neuporedivi u odnosu na bilo koje narodno verovanje - kaže prof. dr Đurđević.

Orao zmijar Ognjenka iz Srbije stigla u Sudan: U svojoj seobi prešla čak 5.000 kilometara!

Orao zmijar Ognjenka iz Srbije stigla u Sudan: U svojoj seobi prešla čak 5.000 kilometara!

MIHOLJSKO LETO NE POSUSTAJE! Meteorolozi objavili prognozu za narednu nedelju, a čekaju nas i 22 stepena!

MIHOLJSKO LETO NE POSUSTAJE! Meteorolozi objavili prognozu za narednu nedelju, a čekaju nas i 22 stepena!

Ove narodne metode od davnina koriste u predviđanju vremena

Važni datumi i praznici

Nije mali broj datuma i crkvenih praznika koji se povezuju sa prognoziranjem vremena na duži period, kao što je verovanje da ako na Miholjdan 12. oktobra bude lepo vreme, to znači da će zima biti duga i hladna. Tu je i 8. novembar – Mitrovdan, te ako je sunčano, najavljuje se jaka zima, a ukoliko padne sneg, znači da će zima obilovati padavinama. Verovanje kaže i sledeće: koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru.

Stručnjaci su saglasni da ova metodologija prognoziranja vremena na duži rok svakako ima manju pouzdanost od prognoziranja na kraći rok.

- Ne bih se oslonio na nju. Skoro sva narodna verovanja imaju samo opšti, simbolični smisao i ne treba ih bukvalno uzimati, pogotovo ne ona koja su vezana za neki datum - ističe meteorolog Todorović.

Profesor Đurđević dodaje da narodna verovanja, koja se tiču dugoročnih prognoza vremena u odnosu na određene datume, nemaju naučnih osnova.

- Ako se posmatraju podaci iz daleke prošlosti, u zadnjih sto godina, ne može da se nađe pravilnost tog tipa. Meteorolozi bi najviše voleli kada bi postojala takva vrsta pravilnosti, jer bi onda njihov posao bio mnogo lakši. Trebalo bi da sačekate jedan dan u godini da bi mogli da kažete kakvo vreme će da bude u naredna tri meseca. Nažalost, atmosfera i klima su mnogo složeniji pojmovi da bi postojale tako jednostavne veze između događaja - ukazuje Đurđević.

Narodni meteorolog medved

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste ono koje se vezuje za Sretenje (15. februar) - ako medved izađe iz pećine i vidi svoju senku, uplašiće se i vratiće se nazad. To bi značilo da se zima produžava još šest nedelja. Meteorolog Todorović kaže da ni to verovanje nije pouzdano, ali ima smisla samo delimično.

Medved
Medved
Foto: Profimedia

- Ukoliko na Sretenje sija sunce (može da bude toplo ili hladno), to znači da posle njega dolaze kiša i sneg, jer su odlike našeg klimata stalno smenjivanje toplih i hladnih, i suvih i vlažnih perioda. A koliko će biti hladno ili toplo posle Sretenja i koliko će potrajati, praksa je pokazala da nema pouzdane metodologije - tvrdi Todorović.

Toplo leto – hladna zima

Postoji uvreženo verovanje da će toplo leto doneti hladnu zimu i obrnuto. Stručnjaci su saglasni su da ovakva smena leta i zime nije pouzdana.

- Ako je ideja da posle hladne zime dolazi toplo leto, onda bi posle toplog leta trebalo da dođe hladna zima, pa posle hladne zime bi ponovo trebalo da dođe toplo leto. To znači da bi se zauvek vrteli u tome da je zima hladna, a leto toplo. Pritom, kada se kaže toplo leto i hladna zima, misli se na posebno toplo i hladno. Prema toj ideji, leta bi uvek bila preterano topla i zime preterano hladne, ili obrnuto. Nikad ne bi moglo da se desi da uzastopno zima bude blaga, a naredna hladna, što je automatski narušavanje te pravilnosti - objašnjava prof. dr Đurđević.

Meteorolog Todorović kaže da je analiza pokazala da takva veza ima koeficijent korelacije 0,6 što znači da nije pouzdano, a i ne zna se šta čemu prethodi.

- Ali na osnovu ne tako stroge zakonitosti smenom toplih i hladnih zima i leta mogu sa oprezom i određenom verovatnoćom da nagovestim kakva zima ili leto predstoje. Inače, u okviru meteorološke struke širom sveta prave se modeli atmosfere na osnovu kojih se daju sezonske i godišnje prognoze u smislu odstupanja od prosečnih vrednosti - ukazuje Todorović.

Zvezdana noć - sunčan dan

Neretko su i određene meteorološke pojave predskazivači vremena, te se veruje da ako je sparno, sledi kiša, ili ako je tokom noći nebo zvezdano, to znači da će naredni dan biti sunčan. Takođe, smatra se da zalazak "crvenog" sunca donosi pogoršanje vremena sledećeg dana. Meteorolog Todorović kaže da su ova zapažanja dobra i logična, ali nisu pouzdana.

- Pri letnjoj zapari (visoka temperatura i vlažnost) velika je verovatnoća da slede pljuskovi i grmljavina. Ali zbog prirode takvih pojava, koje su lokalnog karaktera, u nekim mestima će biti pljuska, u nekim ne, što znači da sparno vreme nije pouzdan pokazatelj, ali ukazuje na mogućnost tih pojava - objašnjava on.

Dodaje da zvezdano nebo jeste predznak sutrašnjeg sunčanog dana, ali mnogo puta se vremenske prilike promene u toku dana, tako da i taj predznak nije pouzdan.

- Slično je i sa drugim predznacima. Pouzdanost je mnogo veća kad se predznaci ne prate u jednom mestu, nego na širem području, a to u principu rade meteorološke službe, ali sa mnogo više drugih parametara tako da je znatno pouzdanije ostvarenje prognoze - ukazuje Todorović.

Zvezde
Foto: Profimedia

Profesor Đurđević ističe da meteorološke pojave koje služe kao predskazivači vremena imaju bolju naučnu potporu, jer govore o kratkoročnoj prognozi.

- Najčešće, te pojave predskazuju vreme danas za sutra. Postoje neke pojave koje zaista mogu da se povežu i da se donese zaključak na osnovu trenutnih meteoroloških uslova. Međutim, i dometi toga su vrlo ograničeni. Primera radi, sparno vreme može da bude predskazanje olujnog vremena, jer da bi ono nastalo mora da postoji velika količina vlage u prizemlji. Ipak, ne postoji stopostotna veza da će svaki put doći do toga - napominje on.

S druge strane, ta vrsta verovanja ne daje precizne podatke koje pruža savremena prognoza vremena.

- Ako vidimo da je vlažno i znamo da će da padne kiša, ne možemo da znamo da li će da padne pet ili 20 litara kiše. Savremena prognoza vremena pruža tu informaciju kolika količina kiše će da padne, kao i u kom delu dana će da pada. Takođe, postavlja se pitanje koliko će jak vetar da bude tokom oluje - kaže Đurđević.

Osim toga, postoje specijalizovane vrste prognoza vremena za posebne korisnike.

- Na primer, za avijaciju, gde je važno ne samo da li je u prizemlju temperatura visoka ili niska, već i kakav vetar duva na sedam-osam kilometara od podloge. Ne postoji narodno verovanje koje predviđa da li će na sedam-osam kilometara visine da duvaju jaki ili slabi vetrovi - podseća Đurđević.

Bol u kolenu i krstima

Opšte je poznato narodno predanje da ako osetimo da bol u kolenu ili krstima to upućuje na loše, kišno vreme. Todorović kaže da praćenje i osluškivanje sopstvenog tela i zapažanje tegoba vrlo lako mogu da se povežu sa promenama vremena, te je tačno da u većini slučajeva ta veza postoji i ima smisla.

- Nauka je to potvrdila. Međutim, tumačenja se razlikuju. Nisu samo vremenske prilike uzrok tegobama, ali se tegobe povezuju s njima zato što su najpristupačnije i uočljive. U ekstremnim vremenskim prilikama meteorološki parametri neposredno utiču na ljudski organizam, kao što su kombinacija veoma visoke temperature i visoke vlažnosti vazduha, ili veoma hladno vreme uz jak vetar. Ali u većini slučajeva meteorološke prilike nisu neposredan uzročnih meteoropatskih tegoba, već električno i magnetno polje Zemlje koji su prikriveni iza meteoroloških - objašnjava on.

Naime, ljudski organizam ima svoje električno i magnetno polje i ono je pod uticajem spoljnjeg polja, pogotovo u situacijama kad postoje poremećaji tog polja koji se prvenstveno javljaju kao posledica dejstva Sunčeve energije.

Bolovi u leđima
Bolovi u leđima
Foto: Profimedia

- Na primer, posle eksplozija i erupcija na Suncu u atmosferi Zemlje javljaju se magnetne bure (povećanje vrednosti magnetnog polja i promene smera) koje utiču na organizam po zakonima elektromagnetizma. Spoljne promenljivo magnetno polje stvara u organizmu dodatne mikrostruje koje se ispoljavaju kao glavobolja, poremećeni rada srca, reumatski bolovi - navodi Todorović.

Životinje i biljke kao predskazivači

Takođe, različita ponašanja životinja se koriste za predviđanje vremena, poput verovanja da kada laste lete nisko to najavljuje kišu. Todorović ističe da su sisari, ptice, ribe, gmizavci i ostale životinje u skladu s prirodom, za razliku od čoveka koji je "ne oseća".

- Ribolovci kažu da se riba hvata bolje u nekim vremenskim situacija, žabe ulaze ili izlaze iz vode u zavisnosti od vlažnosti vazduha, gliste izlaze iz zemlje po kiši, komarci ujedaju više pred naoblačenje i kišu. Zatim, muve pri letnjoj zapari više ujedaju, mnoge ptice pred kišu lete češće da sakupe više hrane, ptice selice tačno znaju kad je vreme za poletanje u drugi deo sveta, golubovi se orijentišu prema magnetnom plju, slično i kitovi u okeanima - navodi on.

Dodaje da dugogodišnjim praćenjem mogu da se utvrde detalji te zavisnosti ili usklađenosti, te je tako to upamćeno u narodnom verovanju.

- Mnoge životinje su uznemirene pred promenu vremena, a istraživanja su pokazala i pred zemljotres. Slično je i u svetu biljaka - kaže Todorović.

Primera radi, Vlasi su za predviđanje vremena koristili 12 ljuski crnog luka. U svaku ljusku, koja je predstavljala jedan mesec, stavljalo se malo soli. Sutradan se gledalo u ljuske - ovlažena ljuska znači da će taj mesec biti kišovit, a suva da će biti sušan.

Da li će verovanja opstati?

Svedoci smo da se poslednjih godina klima menja, te se nameće pitanje da li će narodna verovanja biti prevaziđena u budućnosti.

- Narodna verovanja neće biti prevaziđena, važiće u onoj meri kao i dosada. Razlog je jednostavan, klima se nije bitno izmenila. Klimatske promene se stalno odvijaju, ali na velikim vremenskim skalama reda veličine hiljadu i nekoliko desetina hiljada godina. Nažalost, mnogi ne razlikuju značenje reči vreme i klima - ističe Todorović.

Dodaje da se poslednjih decenija, prvenstveno putem medija, nameće hipoteza o čovekovom uticaju na klimu usled ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, te se došlo do toga da je to neprikosnovena istina.

Vreme, vremenska prognoza
Vreme
Srbija Danas / Jelena Obradović

- Ali nije tako. I te kako u stručnim krugovima postoje različita mišljena i sve su dostupnija ona koja obaraju tu hipotezu. Ukratko, učinak ugljen-dioksida je zanemarljiv, pogotovo onaj deo koji proizvodi čovek, njegov sadržaj u atmosferi zavisi od temperature okeana, što topliji okean – više ugljen-dioksida u atmosferi i obrnuto. A temperatura okeana se menja u zavisnosti od promenljive aktivnosti Sunca - kaže meteorolog.

U prilog ovome postoji još mnogo argumenata, a Todorović navodi jedan takav u vidu pitanja:

- Da li znate kolika je populacija polarnih medveda i za koliko se poslednjih decenija promenio broj jedinki? Odgovor možete naći na sajtovima organizacija koje se bave praćenjem i brojanjem polarnih medveda. A ja ću vam šapnuti: broj jedinki se u poslednjih pedeset godina povećao četiri puta. Dakle, medvedi nisu ugroženi usled "klimatskih promena", a populacija se uvećala zbog uvođenja zabrane lova. I tako u mnogim oblastima, kada neki "stručnjaci" nemaju objašnjenje za neku pojavu, svale krivicu na klimatske promene - zaključuje on.

Nema apsolutne pouzdane metode

Todorović i Đurđrvić su saglasni su da ne postoji apsolutno pouzdana prognoza.

- I današnja nauka prognoziranja u nekim situacija ima odstupanja od očekivanih vremenskih prilika. Na primer, u većini godina u oktobru se javljaju duži periodi stabilnog, suvog i toplog vremena poznatog u narodnoj tradiciji kao bablje ili miholjsko leto. Ali, u nekim godina ono potpuno izostane ili je svedeno na nekoliko dana - ističe meteorolog Todorović.

Profesor Đurđević dodaje da meteorolozi nikad ne mogu apsolutno tačno da znaju kakvo je trenutno vreme, te je zbog teško praviti dugoročne prognoze.

- Naučno gledano, atmosfera i klimatski sistem imaju jednu osobinu koja je objašnjena teorijom haosa. To je fizička teorija dinamičkih sistema. Prema toj teoriji, sistem želimo da prognoziramo, a ne znamo precizno početno stanje iz kog prognoziramo taj sistem, te je vrlo teško dati prognozu - kaže on.

Odnosno, vrlo male promene u sistemu tokom vremena mogu toliko da narastu da su ishodi drastično različiti.

- Za to se najčešće kaže efekat leptirovih krila, to jest kada leptir poleti sa nekog cveta recimo u Brazilu, taj mali poremećaj koji je nastao zbog pomeranja leptira sledeće godine će da napravi uragan u Americi. To znači da su sistemi kao što su atmosfera i klima jako osetljivi na male poremećaje koji se non-stop dešavaju i mogu da narastu do velikih razmera, te je vrlo teško naći pravilnosti u takvim sistemima. Zbog toga relativno pouzdana prognoza vremena može da se napravi do desetak dana unapred, sve posle toga je teško prognozirati - zaključuje prof. dr Đurđević.

žaba
žaba
Foto: Profimedia/ilustracija

Žaba gatalinka

Pre Drugog svetskog rata mogla je da se kupi žaba za prognoziranje verovanja, o čemu svedoče oglasi iz predratnog Beograda u kojima su nacrtane žabe u tegli. Da su tada ugledne beogradske apoteke često imale žabu u izlogu, pisao je i naš čuveni akademik Aleksandar Deroko.

- Žaba je bila u tegli u kojoj je do pola sipana voda i postojale su merdevine od dna do vrha tegle. Kada je žaba u vodi, smatralo se da neće da padne kiša, a kada izađe iz vode i popne se na merdevine, smatralo se da će da pada kiša, jer navodno žabe beže da ne bi bile potopljene. Da su žabe "radile", ne bismo mi danas kupovali kompjutere i izučavali meteorologiju - ističe profesor Đurđević.

Slična priča postoji i za crnu pijavicu, u narodu poznatu i kao konjska. Ako pijavica leži mirno na dnu tegle istegnuta ili savijena, verovalo se da će nastupiti lepo vreme, a ako izađe iz vode i grčevito se skuplja, znači da predstoji nepogoda.

Osluškivanje bunara

U davna vremena ljudi su predviđali vreme osluškivanjem bunara te, ukoliko se sprema kiša, zvuk vazduha koji struji u bunarskim udubljenjima čuo bi se glasnije.

- Nisam proučavao slučaj bunara i zvukove u tom smislu, ali najverovatnije da pad vazdušnog pritiska iznad bunara i pojačanje vetra, koje se javlja pred promenu vremena, na mikroplanu u šupljinama bunara proizvodi strujanje vazduha koji zbog osobenih oblika šupljina ima i zvučno dejstvo - smatra meteorolog Todorović.

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Slaba kiša
6 Beograd