ЗАШТО СЕ НА ЂУРЂЕВДАН ПЛЕТУ ВЕНЧИЋИ И ПАЛЕ ВАТРЕ: Како да сазнамо да ли ће нам година бити плодна и здрава
Венчић доноси здравље, а ватре растерују вештице
Српска православна црква и њени верници данас славе празник посвећен Светом Георгију, једном од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
ПАЛА ДЕФИНИТИВНА ОДЛУКА! Следи попуштање мера у Србији - грађани су на ово чекали више од годину дана
ОБОЛЕЛО ЈОШ ЧЕТВОРО: У неготинској болници од короне се лече 23 пацијента
ОБОЛЕЛО ЈОШ ЧЕТВОРО: У неготинској болници од короне се лече 23 пацијента
Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке, добре усеве и у народу се сматра за границу између зиме и лета.
Прославља се буђење природе, а празник је са доста народних обичаја и магијских радњи које су нам остале од паганских времена. Веровало се, ако је на Ђурђевдан ведар дан да ће бити плодна година, а ако пада киша, да ће лето бити сушно.
Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Верује се да венчић, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.
Такође, млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките здравцем - "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен".
Сељаци су палили велике ватре, како би заштитили себе и село од вештица, а преизласка сунца жене и девојке донесу увече кући "омаје" тј. воде са воденичког кола, са извора или чесме ван куће, с намером да свако зло нестане.