ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ СТИГЛО И КОД НАС: Србија имала најтоплији септембар на планети, научна заједница забринута!
Према извештају РХМЗ, овај септембар је седми најтоплији септембар у Србији од 1951
У последњих 140 година, септембар 2020. је најтоплији на планети, док је у Србији седми најтоплији у последњих 70 година.
ДЕТАЉНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Метеоролог открио какво нас време очекује у новембру!
ЗБОГОМ, МИХОЉСКО ЛЕТО: Сутра нас очекује права временска вртешка
САОБРАЋАЈНИ ИНЖЕЊЕР МЕТЕОРОЛОГ? Владимир прогнозира време у Параћину
Стручњаци упозоравају да је оваква статистика последица глобалног загревања које ће се интензивирати у будућности.
Америчка Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА) објавила је да су просечне температуре измерене у септембру 2020. највише откако је почело модерно вођење евиденције, односно од 1880. године. Да је септембар ове године био је најтоплији икад регистрован на планети, недавно је саопштила и европска служба о климатским променама “Коперникус”. Како наводе, постоји могућност да 2020. обори рекорд најтоплије године. Период од октобра 2019. до септембра 2020. био је 1,28 степени изнад температуре у прединдустријском периоду.
Према извештају Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), овај септембар је седми најтоплији септембар у Србији од 1951. У Кикинди је забележен четврти најтоплији септембар, док је у Београду девети најтоплији од 1887. године.
Током септембра највиша температура од 33,3 степена забележена је у Ћуприји 7. септембра, док десет дана касније у престоници измерено максималних 31,8 степени. У извештају РХМЗ-а наводи се да је у септембру забележен топлотни талас у већем делу Србије, а најинтензивнији је био у Неготину.
Професор метеорологије на Физичком факултету у Београду и климатолог проф. др Владимир Ђурђевић каже да је ова статистика последица глобалног загревања које је присутно од индустријске револуције до данас.
- Сваке године емитујемо све више угљен-диоксида, који је један од главних гасова са ефектом стаклене баште. Његова концентрација је порасла готово 50 одсто у односу на прединдустријски период, те је тај ефекат стаклене баште мало јачи него што је био у прошлости. Због тога се планета постепено загрева, а као последицу тога имамо све чешће и чешће топле рекорде, како глобално тако и локално - објашњава Ђурђевић.
Додаје да се у свету данас многоструко чешће појављују топли рекорди него хладни.
- Примера ради, 2019. године је било око 160 топлих рекорда глобално, на разним локацијама и за разне месеце. С друге стране, није било ниједног хладног рекорда - истиче проф. др Ђурђевић.
Како каже, није проблем само у томе што су месеци у просеку топлији, већ што иза тога стоји низ других промена које негативно утичу на људе, привреду и живот на планети уопште.
- Реч је о разним временским екстремима који се све чешће дешавају, као што су поплаве, суше, топљење леда на половима, интензивне олује, урагани који за краће време постају врло јаки и праве веће поплаве у приобалним областима - подсећа он.
Тренд обарања топлих рекорда наставиће се у будућности.
- Све док не престанемо да емитујемо угљен-диоксид, можемо да очекујемо да ћемо све чешће пробијати ове топле рекорде. Међутим, и кад будемо престали, нећемо се вратити на стару климу, већ ћемо остати на том нивоу климатских промена на којем се будемо нашли у тренутку када наше емисије угљен-диоксида и осталих штетних гасова са ефектом стаклене баште буду били нула”, указује саговорник.
Професор додаје да обарање топлих рекорда није изненађење јер је наука то предвидела 70-их и 80-их година прошлог века.
РХМЗ објавио прогнозу за наредне дане: Време променљиво, погледајте шта нас чека
“Оно што су биле прогнозе од пре 30-40 година, данас је постала реалност, а научници су на то упозоравали. Међутим, ништа се значајније није десило по питању смањења емисије штетних гасова. Старије колеге које су радиле на тим истраживањима у полушали кажу: “Извините, али били сте упозорени”, закључује проф. др Ђурђевић.