GLOBALNO ZAGREVANJE STIGLO I KOD NAS: Srbija imala najtopliji septembar na planeti, naučna zajednica zabrinuta!
Prema izveštaju RHMZ, ovaj septembar je sedmi najtopliji septembar u Srbiji od 1951
U poslednjih 140 godina, septembar 2020. je najtopliji na planeti, dok je u Srbiji sedmi najtopliji u poslednjih 70 godina.
DETALJNA VREMENSKA PROGNOZA ZA SRBIJU: Meteorolog otkrio kakvo nas vreme očekuje u novembru!
ZBOGOM, MIHOLJSKO LETO: Sutra nas očekuje prava vremenska vrteška
SAOBRAĆAJNI INŽENJER METEOROLOG? Vladimir prognozira vreme u Paraćinu
Stručnjaci upozoravaju da je ovakva statistika posledica globalnog zagrevanja koje će se intenzivirati u budućnosti.
Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) objavila je da su prosečne temperature izmerene u septembru 2020. najviše otkako je počelo moderno vođenje evidencije, odnosno od 1880. godine. Da je septembar ove godine bio je najtopliji ikad registrovan na planeti, nedavno je saopštila i evropska služba o klimatskim promenama “Kopernikus”. Kako navode, postoji mogućnost da 2020. obori rekord najtoplije godine. Period od oktobra 2019. do septembra 2020. bio je 1,28 stepeni iznad temperature u predindustrijskom periodu.
Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ovaj septembar je sedmi najtopliji septembar u Srbiji od 1951. U Kikindi je zabeležen četvrti najtopliji septembar, dok je u Beogradu deveti najtopliji od 1887. godine.
Tokom septembra najviša temperatura od 33,3 stepena zabeležena je u Ćupriji 7. septembra, dok deset dana kasnije u prestonici izmereno maksimalnih 31,8 stepeni. U izveštaju RHMZ-a navodi se da je u septembru zabeležen toplotni talas u većem delu Srbije, a najintenzivniji je bio u Negotinu.
Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu i klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kaže da je ova statistika posledica globalnog zagrevanja koje je prisutno od industrijske revolucije do danas.
- Svake godine emitujemo sve više ugljen-dioksida, koji je jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte. Njegova koncentracija je porasla gotovo 50 odsto u odnosu na predindustrijski period, te je taj efekat staklene bašte malo jači nego što je bio u prošlosti. Zbog toga se planeta postepeno zagreva, a kao posledicu toga imamo sve češće i češće tople rekorde, kako globalno tako i lokalno - objašnjava Đurđević.
Dodaje da se u svetu danas mnogostruko češće pojavljuju topli rekordi nego hladni.
- Primera radi, 2019. godine je bilo oko 160 toplih rekorda globalno, na raznim lokacijama i za razne mesece. S druge strane, nije bilo nijednog hladnog rekorda - ističe prof. dr Đurđević.
Kako kaže, nije problem samo u tome što su meseci u proseku topliji, već što iza toga stoji niz drugih promena koje negativno utiču na ljude, privredu i život na planeti uopšte.
- Reč je o raznim vremenskim ekstremima koji se sve češće dešavaju, kao što su poplave, suše, topljenje leda na polovima, intenzivne oluje, uragani koji za kraće vreme postaju vrlo jaki i prave veće poplave u priobalnim oblastima - podseća on.
Trend obaranja toplih rekorda nastaviće se u budućnosti.
- Sve dok ne prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, možemo da očekujemo da ćemo sve češće probijati ove tople rekorde. Međutim, i kad budemo prestali, nećemo se vratiti na staru klimu, već ćemo ostati na tom nivou klimatskih promena na kojem se budemo našli u trenutku kada naše emisije ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte budu bili nula”, ukazuje sagovornik.
Profesor dodaje da obaranje toplih rekorda nije iznenađenje jer je nauka to predvidela 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.
RHMZ objavio prognozu za naredne dane: Vreme promenljivo, pogledajte šta nas čeka
“Ono što su bile prognoze od pre 30-40 godina, danas je postala realnost, a naučnici su na to upozoravali. Međutim, ništa se značajnije nije desilo po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova. Starije kolege koje su radile na tim istraživanjima u polušali kažu: “Izvinite, ali bili ste upozoreni”, zaključuje prof. dr Đurđević.