У СРБИЈИ ВРЕБА НОВА-СТАРА ОПАСНОСТ - СУДАР КОРОНЕ И ГРИПА: Треба обратити пажњу на неколико ВАЖНИХ ЧИЊЕНИЦА

Празници су за нама, ђаци су се вратили у школе, епидемија вируса корона је у благом смирају, али вреба нова-стара опасност - сезонски грип. Лекари месецима упозоравају на судар короне и грипа, те је добро обратити пажњу на неколико важних чињеница.

Добра вест, за сада, јесте да ове сезоне, до сада није лабораторијски потврђен вирус грипа у Србији, односно није доказана инфекција вирусом грипа, потврђују у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Могло би се рећи да је ове сезоне грип "окаснио", будући да је обично децембар месец када се пријављују први случајеви у нашој земљи. Тако је прошле године први случај грипа у Србији регистрован 11. децембра, но не треба заборавити да се сезона грипа тек очекује.

Наиме, сезонски грип углавном се захуктава крајем јануара, а његова највећа активност бележи се током фебруара, те је рецимо у фебруару 2020. године грип регистрован у већем делу земље, док је епидемија грипа тада пријављена у Београду и у још три округа. Дакле, сада треба бити на опрезу.

У прилог томе говори чињеница да су се ђаци данас вратили у школске клупе, па је повећан ризик од преношења вируса али евентуалног грипа. Не треба заборавити да протеклих година нису биле ретке ситуације да се школски распуст у фебруару продужи управо због сезонског грипа, како би се зауставило његово даље ширење.

Опште је познато да симптоми ковид инфекције могу бити врло слични симптомима грипа, тако да ова два обољења чак ни лекарима уопште није лако да разликују.

Ту су свакако и неизоставне прехладе, а будући да су симптоми прехладе обично блажи од симптома грипа, битна разлика је и то да се грип углавном јавља изненада, за разлику од прехладе.

Ипак, како кажу из Института "Батут", једино на основу лабораторијске потврде вируса можемо разликовати и говорити о ком обољењу се ради.

Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа, подсећају из Института "Батут".

Према њиховим информацијама, од почетка октобра до краја прошле године у Србији се против грипа вакцинисало више од 400.000 особа, што је рекордан број, односно око 100.000 особа више него 2019. Сигурно да је велики одзив за вакцинацију допринео да се грип још није појавио у популацији.

Иначе, на сајту "Батута" се наводи да за вакцинацију против грипа није касно све док траје сезона, од великог је значаја да се вакцинишу сви они који то до сада из различитих разлога нису урадили, а који припадају ризичним категоријама.

У другој недељи октобра прошле године забележено је више него упола мање оболелих од акутних респираторних инфекција (око 7.000) у односу исти период 2019, када је било више од 15.300 оболелих.

Како је то раније објаснио др Кон, ношење маски и примена епидемијских мера против короне допринели су смањеном броју оболелих од респираторних инфекција. Он је тада изразио уверење да ће мере довести и до успоравања грипа када се буде појавио.

Са ставом епидемиолога Кона сагласни су и други наши лекари. Вирусолог др Ана Глигић недавно је истакла да су маске зауставиле ширење многих вируса који су присутни међу популацијом, те да ће нас, како је рекла, "маске сигурно јако штитити и од грипа, односно инфлуенце типа А".

Ношењем маски или визира не може се у потпуности спречити инфекција, али је веома значајно да се смањи број агенаса који ће ући у организам, те ће онда бити вероватније да особа не оболи, али ће стећи отпорност, објаснио је специјалиста хигијене и шеф Катедре за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета проф. др Горан Белојевић.

- Искуство с вирусом корона показује нам да када дође грип, треба носити баријере, било маску или визир. То апсолутно има смисла, и у многим земљама као што су рецимо на Далеком истоку - они увек носе маске када наступи зимски период и када је период капљичних инфекција - казао је он.

У прилог томе на шта указују наши лекари, говори искуство у свету. Наиме, на јужној хемисфери, где је вирус грипа владао у периоду док је код нас било лето, подаци Светске здравствене организације показали су да оболелих од грипа готово да није ни било.

У Аустралији је у априлу прошле године забележено само 14 оболелих од грипа у поређењу са 367 случајева истог месеца годину раније, што представља пад броја оболелих од чак 96 одсто. До јуна, када је претходних деценија био врхунац епидемије у "земљи кенгура", ове године није пријављен ниједан случај!

Глобално се процењује да је стопа оболелих од грипа опала за невероватних 98 одсто у односу на исти период прошле године.

И научници у свету верују да је мањи број људи који су добили вирус грипа сразмеран променом понашања - већина људи на планети носи маске, перемо руке чешће и дуже него раније, поштујемо правило социјалног дистанцирања...

Из "Батута" истичу да обољења слична грипу, поред вируса грипа, могу проузроковати и други респираторни вируси као риновируси, респираторни синцицијални вирус (РСВ), аденовируси, вируси параинфлуенце, као и корона вирус.

- Респираторне инфекције које нису грип могу утицати на број оболелих од обољења сличних грипу, укључујући и инфекције са САРС-ЦоВ-2, што може да доводе до пораста броја оболелих од обољења сличних грипу у одсуству откривања грипа, то јест лабораторијске потврде грипа - наводе из ове установе.

Премда постоји реална бојазан од судара короне и грипа, може да се догоди и другачија ситуација. Реч је о "вирусној интерференцији", а овај феномен је објаснила др Ана Глигић.

- Искуство говори да одређени вирус, као што је то сада корона, може да интерферира инфекцију другим вирусима, није важно којим. Ако је вирус интензивно у популацији, то се су у вирусологији назива интерференција. Будући да је вирус корона активан у великом броју у популацији, он може да онемогућава инфекцију другим вирусом - истакла је др Глигић.

Једноставно речено, вирус заузме место и не дозвољава продор других вируса у популацију.

- Било би значајно ако би вирус короне могао да интерферира грипу. То се може десити, али и не мора. Ипак, таква појава постоји међу вирусима, и то је јако сложен процес - казала др Глигић.

И научници широм света указали су теорију "вирусне интерференције", односно када је појединац заражен једним вирусом, мање је вероватно да ће се заразити и осталим вирусима док прва инфекција не прође.

Било како било, опрез није на одмет, а савет родитељима да послушају добро познати апел лекара и да при најмањој сумњи на респираторну инфекцију дете не шаљу у вртић или школу.