ВЕЧЕРАС СЛАВИМО СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ: Бадњак се чува до данас, а према обичајима вечера са породицом је обавезна
Јулијанска Нова година, позната још као Стара или Православна, код нас најпознатија као Српска Нова година, слави се 13. на 14. јануар по грегоријанском календару, или 1. јануара по јулијанском.
Поред свечане трпезе и укусне хране, важно је да православну Нову годину дочекате у друштву најближих, а обичај који се највише поштује јесте одлазак у цркву и молитва за срећну и берићетну годину, као и за здравље, љубав и слогу најближих.
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ИМУНИЗАЦИЈОМ ДЕЦЕ? Да ли ће најмлађи примити вакцину против короне и која ће бити најбоља за њих?
"ИМАЛИ СМО ПОТРЕБУ ДА ЈОЈ СЕ ОДУЖИМО" Прва медицинска сестра у Србији добија своје почивалиште у Алеји заслужних грађана
ПРОДУЖЕНИ КОВИД! Већина која прележи корону има месецима ТЕГОБЕ: Српски лекари издали ВАЖАН АПЕЛ
У вече 13. јануара обичај је да се укућани окупе око свечаније трпезе, а тачно у поноћ сви присутни се љубе и честитају једни другима.
Првог дана нове године, ручак се служи раније, а старински обичај је био да се једе глава од божићног печења.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину не уобичајеним слављима, већ на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича.
За овај празник прави се обредни хлеб, такозвана Василица, у коју се симболично ставља зрно пшенице, новчић, који представја материјално богатство, и дрен, симбол здравља.
Према обичају, Бадњак се чува до Српске Нове године, када се праве крстићи и стављају на воће, односно родно дрво, како би година била родна.
Такође се верује да ће, ако на сам дан празника пада снег, наредна година бити родна.
Зашто се Српска Нова година слави баш 13. јануара?
Србија од пре једног века била је потпуно другачија земља од оне коју данас познајемо - живело се скромније, причало се о сада давно заборављеним темама и људима, поштовали су се неки други обичаји... Пре Првог светског рата прославе Нове године су биле ретке и скромне, а чињеницу да је 1. јануара наступила "нова година" новине су помињале ретко и никада на првој страни.
Како је Божић прослављан 25. децембра, он је био централни догађај, па је сав гламур и сјај био усмерен на овај велики црквени празник, док су дочеци без каквих данас не можемо да замислимо Нове године били права реткост.
Ипак, након Првог светског рата ово је почело да се мења. Године 1919. Србија је прешла на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин. И тако је рођена "Српска Нова година"...
Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негде у то време и прославе Нових година постају све чешће, па је међу ондашњим огласима могуће пронаћи рекламе за дочек "католичке" нове године, "православне" нове године, "српске нове године"...
Од 1923. овакви огласи доживљавају прави бум. У наредним годинама није било виђеније београдске кафане или биоскопа који нису организовали "дупли" дочек Нове године.
Иако прослава 13. никада није била званична Срби су је радо славили - весело и помало из ината.
Након Другог светског рата нове власти су покушале да забране слављење Српске Нове године. У архивима је и данас могуће наћи наредбе да кафане 13. јануара морају бити затворене до 22 часа, а чак се и на рођене тог дана гледало сумњичаво јер се није са сигурношћу знало шта славе, преноси dnevno.rs.
Ипак, све ово није дало ефеката. На забрану, Срби су одговорили пребацивањем прослава у интимнију, кућну атмосферу славећи без обзира на све. И тако је Српска Нова година "преживела" све до данашњих дана када је поново постала популарна.