Велимирови радови обишли су цео свет: Бави се тифани техником, а од стакла може да направи било шта
Овај Златиборац од стакла може да направи било шта – лампу, лустер, украсне предмете, шарене прозоре и витраже огромних величина.
Осим тифани технике, научио је како да своје радове ишара песком, али и принцип фузионисања, када се стакло пече у пећи да би добило одређени, жељени облик.
У радионици у златиборском селу Трипкова, Велимир Тошанић заједно са кћерком Аном ствара права ремек дела и то на стаклу. Пре три деценије у Немачкој је научио овај, како га назива, уметнички занат и од тада почиње магија.
Један је од ретких у Србији који се бави тифани техником, која је крајем 19. века настала у Америци.
Ево зашто овог викенда нико неће морати да апелује на људе да остану код куће
Данас се обавезно помолите Светом Стефану и Јелени: Чудотворне мошти сремског кнеза још увек стварају чуда!
Др Јанковић објаснио рестриктивне прописе: Ако се епидемија распламса, следе још ДРАСТИЧНИЈЕ МЕРЕ!
- То је једна од најзахтевнијих техника кад је у питању рад на стаклу. Оно се купује у таблама и после од њега правите шта год пожелите. Стакло се обрађивало још пре хиљаду година, али на јако примитивне начине. Један од чланова познате америчке породице, Адам Тифани у тај правац је донео промену, јер је уместо оловног профила почео да употребљава бакар и калај. Оно што је приликом обраде, на овај начин неопходно, јесу прецизност, стрпљивост, али и уметнички дар. Сваки делић мора ручно да се обради и тек онда да се склопи у целину - каже Велимир.
Овај Златиборац од стакла може да направи било шта – лампу, лустер, украсне предмете, шарене прозоре и витраже огромних величина. Осим тифани технике, научио је како да своје радове ишара песком, али и принцип фузионисања, када се стакло пече у пећи да би добило одређени, жељени облик. Када је почетком деведестих почињао овим да се бави, доживљавао је то као хоби, међутим врло брзо је прерасло у озбиљан породичан бизнис, а његови радови обишли су свет.
- У доба велике инфлације моја месечна плата је била три марке, а ја сам баш тада погодио посао у Пећи за 15.000 марака и то је пресудило да озбиљније приступим овом послу и да он постане мој извор прихода. Добар глас далеко се чује, па су порудзбине стизале са свих страна. Најлепши и највећи витражи урађени су тамо где нисмо имали дозволу да снимамо, а то је кућа Слободана Милошевића у Пожаревцу, као и виле на Дедињу, чију су власници јавности непознати људи - каже овај занатлија са Златибира.
Захваљујући овом уметнику, име села Трипкова постало је познато многима широм света. Осим што је радио витраже за српске државнике, Велимирова дела красе виле у Русији, дворце на обали Балтичког мора, прешла су океан и стигла чак до велелепних грађевина у Америци.
- Код нас је долазио и владика Британско-скандинавски и све прозоре за једну дрвену цркву наручио овде. Радили смо на томе неколико месеци и ускоро све то шаљемо тамо. И даље радимо по порудзбини, а посла увек има доста. Пре неколико година радили смо витраже за један дворац у Санкт Петерсбургу, који је касније претворен у хотел ,а у којем врло често одседа њихов председник Владимир Путин и ту прима госте - присећа се Велимир.
Радионицу овог маштовитог зантлије често посећују бројни уметници, сликари и вајари, а студенти из Новог Сада ту су припремали и своје дипломске радове. Жељан да своје знање пренесе и другима, Велимир организује и радионице, на којима се учи обрађивање стакла тифани и другим техникама.
Иако су његова дела обишла бројне престонице и државничке палате, Велимир је као прави локалпатриота највише поносан на витраже које је урадио за Градску кућу у Ужицу и зграду општине у Чајетини.