"ВОЉЕНИ МОЈ СИНЕ, ОСЕЋАМ ДА СИ ЖИВ, ЈАВИ СЕ": Снежана из Малог Зворника 28 година тражи несталог сина!

породица Бркић / Извор: Фото:Фацебоок/ Снезана Бркиц

Снежана Бркић из Малог Зворника уверена је да јој је пре 28 година украден здрав син близанац, кога је родила у лозничком породилишту

- Вољени мој сине, осећам да си жив и зато се јави мами, тати и браћи јер те сви жељно ишчекујемо. Имаш и брата близанца Дејана, који не може да дочека да те загрли. А и ја не желим да умрем, а да те бар једном не привијем на своје груди - ово је поручила Снежана Бркић из Малог Зворника, која је уверена да јој је пре 28 година украден здрав син близанац, кога је родила у лозничком породилишту.

Несрећна жена каже да је 26. маја 1991. после уредне трудноће у Лозници превремено родила два здрава малишана, за шта је добила честитке целокупног особља.

Нова интернет превара ХАРА СРБИЈОМ! Ако сте добили ОВАКВУ ПОРУКУ на "ВАЈБЕР" у великој сте опасности! (ФОТО)

Сваки Србин ће бити поносан кад чује шта се дешава са РОДНОМ КУЋОМ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Прави се "МАЛИ ПРИЗРЕН"

Први пут у последње две деценије: Откривен нови СОЈ ВИРУСА ХИВ који прети људима!

- Трудноћа ми је била уредна, лепо сам се осећала, једва чекала да децу родим и баш сам се обрадовала кад ми је пукао водењак. Био је крај осмог месеца и нисам паничила. Дошла сам у болницу и лекари су одлучили да ме породе царским резом јер сам била ситна жена. Операција је прошла супер и кад сам се пробудила, сви су ми честитали. Деца су одмах после порођаја одведена у инкубатор јер је један имао нешто више од два килограма, то је данас мој Дејан, а овај за којим трагам је имао 1.850 грама. Три дана сам им се дивила кроз стакло, сви су ми причали да дивно напредују, док ми само 29. маја лекари нису рекли да један од њих мора да се транспортује у Београд, на Институт за неонатологију, јер се нагутао плодове воде - прича Снежана Бркић.

Она истиче да је после тога почела агонија њене породице, која до данас није престала.

- Рекли су ми да не паничим, да у Београд мора јер у лозничком породилишту немају аспиратор да му ту воду извуку. Смирила сам се и остала у породилишту са другим дететом. Супруга сам обавестила да нам је дете транспортовано у Београд и он их је све до тог 2. јуна 1991. свакодневно звао и добијао уверења у београдском Институту да је беба добро. На моје инсистирање, 2. јуна је отишао у Београд да га види, али тамо су му рекли да је беба то јутро преминула. Сав у шоку, тражио је да му дају дете да га сахрани или бар мртвог види. Међутим, тамо су му рекли да то није пракса, јер то лоше утиче на родитеље - прича Снежана.

Каже да се муж вратио уплакан, са некаквом отпусном листом, где једино пише да је дете преминуло.

- Никако нисам могла да се помирим са тим. Константно сам имала осећај да ми је дете ту негде. Док сам гајила Дејана, за време обележавања Дејановог рођендана, нешто ми је говорило да је жив. Сви су ми говорили да је у питању бол мајке за изгубљеним дететом, да се смирим. Све би то можда тако и прошло, да се 2002. није повела прича о несталим бебама. Кренула сам да "чепркам", обијам прагове државних институција, али нигде нема података да је мој други син преминуо - прича Снежана.

Како каже, ишла је и у погребно у Београд, код матичних служби, али нигде није нашла да је дете негде уписано као умрло, нити да је негде сахрањено.

- Знам да је жив, да је неко од њега дебело зарадио, само никако да сазнам и ко. Зато сам сада и објавила слику близанца Дејана у нади да ће мој украдени син себе у брату препознати и да ће нам се јавити - каже кроз плач Снежана Бркић.

Снежана Бркић каже да је још 2002. године, када је добила папир да њеног сина нема у матичним књигама умрлих, нити да је негде сахрањен, отишла у полицију и поднела кривичну пријаву за отмицу детета.

Када је Никола у Слагалици рекао најдужу реч цео студио је ЗАНЕМЕО: Србија ДАНИМА БРУЈИ о њему (ВИДЕО)