"Живим као слепац, а без дроге не могу": Ово је ПОТРЕСНА ПРИЧА мушкарца који је ГОДИНАМА НА ХЕРОИНУ

Мој живот је уништен. А за то сам само ја крив. Признајем то и не тражим да ме ико жали, већ да моја прича допре до што већег броја младих људи који су постали зависници.

Овако своју исповест почиње М. Ј. из Београда, дугогодишњи наркоман коме је дрога потпуно разорила живот.

- Имам 33 године, а изгледам као оронули запуштени старац од 100 година. О себи могу само најгоре да кажем. Све је почело у средњој школи. Желео сам да се докажем у друштву, неким небитним клинцима који данас имају породице, посао и пријатеље, а ја ништа. Са само петнаест година сам почео да дувам лепак. То је трајало неколико месеци, а онда сам прешао на траву, па на лаке дроге. Као син јединац, имао сам све јер су ми родитељи били имућни. Мајка ми је умрла прошле године од бриге и стреса због стања у ком ме годинама гледала. Доживела је инфаркт када су се у Ургентном центру борили за мој живот јер сам се предозирао кокаином. Мислио сам да ће ме њена смрт променити, али не. Наставио сам по старом. Дрога ми је помутила ум и направила пакао од живота - каже М. Ј.

Овај зависник од хероина каже да му је здравствено стање лоше и да је сигуран да му се ближи судњи дан.

- Питање је дана када ће ме неко наћи у београдском хаустору. Живим као слепац, а без дроге не могу. Отац је угледни бизнисмен и ради у иностранству, а ја немам за хлеб јер и хиљаду динара када позајмим од другова ја дам на дрогу. Отац за мене не жели да чује. И разумем га. Поткрадао сам га и куповао наркотике. Разочарао сам га, а он ми је желео само добро. Да вам не причам да сам дужан и богу и народу. Бежим и скривам се од људи који су ми финансијски помагали. Сада сам хероински зависник и не могу да се скинем с тог зла. Сада, док вам ово причам, у нормалном сам стању, али већ за два сата ћу бити у свом наркоманском свету - каже М. Ј. .

Јовановић апелује на омладину да им његов живот послужи као пример.

- Срамота ме је да изађем пред свет. Немам друштвене мреже, пријатеље. Имам једне фармерке и живим у страћари јер сам продао и своју и мајчину некретнину због дроге. Не бих волео нико да ме гледа и жали, али бих био срећан да моја животна прича некоме помогне. Мени се ближи крај, здравствено стање ми је веома лоше. Нон-стоп сам болестан, опала ми је коса, а књижицу немам, па се сам лечим како знам и умем. Породица је била уз мене, помагали су ми, лечили ме, али ја сам изиграо њихово поверење и сада немам никога. Сам сам, несрећан, прљав, запуштен, често данима гладан. Био сам принуђен и да крадем хлеб. Апелујем на све. Чувајте се јер дрога је нешто најгоре што може да се догоди - завршава М. Ј.