БИЛО МУ СУЂЕНО БАШ ТАД! ПРОКЛЕТИ ДАТУМ ЗА ПЕВАЧА: Шабан погинуо на дан кад је избоден у Бечу! Детаљи атентата!

Шабан Шаулић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/ WDR aktuell/ Из Профила Тв Гранд/ СД илустрација

Пре 25 година, 17. фебруара у Бечу, краљ народне музике Шабан Шаулић избоден је ножем и једва је остао жив. Истог дана, две и по деценије касније, Шабан је погинуо у саобраћајној несрећи.

Истог дана, две и по деценије касније, Шабан је погинуо у саобраћајној несрећи.

СЕНЗАЦИОНАЛНИ САЈАМСКИ ПОПУСТИ САМО У TRAVELLAND-U!

Извор близак породици тврди да су Шаулићи годинама славили 17. фебруар као његов други рођендан, а никоме није пало на памет да ће певач баш на тај изгубити живот.

- У шоку смо што је погинуо истог дана на који су га изболи пре 25 година. То је невероватно! Више од две деценије, Гоца сваке године на тај дан пали свећу у цркви и сече колач… Тога дана породица је славила Шабанов други рођендан. И то се понављало из године у годину, без обзира на то где би били на тај дан. Када год су били на неком путу, Гоца је преузимала да пронађе цркву у којој је палила свећу… Страшно је то што је живот изгубио баш на тај дан. Је ли то судбина или зла коб, не знам – рекао је извор.

И сам Шабан често се присећао дана када је 1993. године за длаку избегао смрт.

- Један мучан случај ми се десио у Бечу, када је требало да наступим у једном ресторану, а газда другог ресторана платио је људе да ме сачекају и у хаустору избоду ножем. Хаустор, као сваки хаустор, без светла… Ја сам ушао из осветљеног ходника у потпуни мрак и ништа пред собом нисам видео. Један ме је повукао за руку и почели су да ме боду ножем по леђима. Покушавао сам да ескивирам, да бежим, јер сам читав живот био спортиста. Међутим, нисам видео никог, био сам као ћорава кокош, јер је требало времена да ми се очи привикну на мрак. Покушао сам да бежим уназад, али сам онда осетио нож и убод отпозади. Срећом, нису ме погодили у нерв и мишић, него су уболи негде поред. Они су онда побегли, убеђени да су ме убили, да сам мртав. Ја сам мислио да сам скончао и да је готово. Видео сам ту двојицу како беже, а нисам знао куда иду. Мислио сам да ће ако кренем и ја видети да нису завршили посао, па ће се вратити да доврше. Један ме је ударио и по лицу гвозденим боксером, од чега сам имао велику бразготину. Имали су намеру да ми одузму живот… Становао сам на трећем спрату у згради без лифта и сећам се одлично да је до мог стана трабало да пређем 75 степеника. Знам, јер сам бројао док сам се пео, држећи се за гелендер онако уфалчован – испричао је својевремено Шабан, присећајући се тог 17. фебруара 1993. године.

Двадесет пет година касније, истог дана, није успео да се спасе. У тешкој саобраћајној несрећи, трагично је изгубио живот.

Знате ли која је разлика између Алеје великана и Алеје заслужних грађана и где ће почивати Шабан?