BILO MU SUĐENO BAŠ TAD! PROKLETI DATUM ZA PEVAČA: Šaban poginuo na dan kad je izboden u Beču! Detalji atentata!

Šaban Šaulić / Izvor: Foto: Youtube Printscreen/ WDR aktuell/ Iz Profila Tv Grand/ SD ilustracija

Pre 25 godina, 17. februara u Beču, kralj narodne muzike Šaban Šaulić izboden je nožem i jedva je ostao živ. Istog dana, dve i po decenije kasnije, Šaban je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Istog dana, dve i po decenije kasnije, Šaban je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

SENZACIONALNI SAJAMSKI POPUSTI SAMO U TRAVELLAND-U!

Izvor blizak porodici tvrdi da su Šaulići godinama slavili 17. februar kao njegov drugi rođendan, a nikome nije palo na pamet da će pevač baš na taj izgubiti život.

- U šoku smo što je poginuo istog dana na koji su ga izboli pre 25 godina. To je neverovatno! Više od dve decenije, Goca svake godine na taj dan pali sveću u crkvi i seče kolač… Toga dana porodica je slavila Šabanov drugi rođendan. I to se ponavljalo iz godine u godinu, bez obzira na to gde bi bili na taj dan. Kada god su bili na nekom putu, Goca je preuzimala da pronađe crkvu u kojoj je palila sveću… Strašno je to što je život izgubio baš na taj dan. Je li to sudbina ili zla kob, ne znam – rekao je izvor.

I sam Šaban često se prisećao dana kada je 1993. godine za dlaku izbegao smrt.

- Jedan mučan slučaj mi se desio u Beču, kada je trebalo da nastupim u jednom restoranu, a gazda drugog restorana platio je ljude da me sačekaju i u haustoru izbodu nožem. Haustor, kao svaki haustor, bez svetla… Ja sam ušao iz osvetljenog hodnika u potpuni mrak i ništa pred sobom nisam video. Jedan me je povukao za ruku i počeli su da me bodu nožem po leđima. Pokušavao sam da eskiviram, da bežim, jer sam čitav život bio sportista. Međutim, nisam video nikog, bio sam kao ćorava kokoš, jer je trebalo vremena da mi se oči priviknu na mrak. Pokušao sam da bežim unazad, ali sam onda osetio nož i ubod otpozadi. Srećom, nisu me pogodili u nerv i mišić, nego su uboli negde pored. Oni su onda pobegli, ubeđeni da su me ubili, da sam mrtav. Ja sam mislio da sam skončao i da je gotovo. Video sam tu dvojicu kako beže, a nisam znao kuda idu. Mislio sam da će ako krenem i ja videti da nisu završili posao, pa će se vratiti da dovrše. Jedan me je udario i po licu gvozdenim bokserom, od čega sam imao veliku brazgotinu. Imali su nameru da mi oduzmu život… Stanovao sam na trećem spratu u zgradi bez lifta i sećam se odlično da je do mog stana trabalo da pređem 75 stepenika. Znam, jer sam brojao dok sam se peo, držeći se za gelender onako ufalčovan – ispričao je svojevremeno Šaban, prisećajući se tog 17. februara 1993. godine.

Dvadeset pet godina kasnije, istog dana, nije uspeo da se spase. U teškoj saobraćajnoj nesreći, tragično je izgubio život.

Znate li koja je razlika između Aleje velikana i Aleje zaslužnih građana i gde će počivati Šaban?