ХОРОР КОЈИ ЈЕ ЗАЛЕДИО СРБИЈУ: Ђорђе (13) нестао пре деценију, мајци двапут судили за убиство а онда се десило СТРАВИЧНО откриће
Лобања дечака пронађена је крај пута три месеца од ужасне трагедије
Ђорђе Андрејић (13) мистериозно је нестао пре 11 година, а и даље истрага о његовој трагичној судбини није добила коначни епилог. Ђорђа је нестао под неразјашњеним околностима у селу Мајиловац 22. јула 2010. Његова мајка Марина је за смрт сина осуђена у два наврата, али је Апелациони суд те пресуде укинуо услед недостатка доказа.
ПОЛИЦИЈА ПРОНАШЛА РОДИТЕЉЕ МАЛИШАНА КОЈИ ЈЕ ОСТАВЉЕН У АУТОБУСУ КОД ЛЕШЋА: Мајка била под дејством алкохола
ВЕЛИКА ОПАСНОСТ: На пругама у Србији највише страдају деца, а разлог за то је бизаран
ОД ДРЖАВЕ ТРАЖИ ПЕТ МИЛИОНА: Маја Адровац хоће обештећење - ово је износ које је понудило Министарство
Он је наводно тог кобног дана кренуо са мамом у башту, а према наводима из оптужнице која је касније подигнута против мајке дечака, која заправо и једини сведок, она и син су се на путу ка њиву изгубили. Корачајући тако кроз шуму, мајка је наводно мотиком повредила ногу а рану је превила дечаковом мајицом. Али, кломпе су јој сметале. Зато их је изула и оставила и тако са сином наставила још стотинак метара.
Како се даље наводи у оптужници, он се плашио да иде путем који је захтевала јер је почео да пада мрак, те га је ударила дрвеним делом мотике, након чега је он прво поклекнуо, а затим и пао на земљу. Марина га је кратко носила, али пошто је видела да не дише, после неколико метара га је спустила на земљу и прекрила лишћем и грањем и оставила.
После два дана је кренула из шуме, и када је стигла кући, прво није признала супругу шта се десило. Истражним органима је прво признала злочин потом рекла да је то изјавила због притиска полицајаца. Осуђена је два пута на вишегодишње затворске казне, али је услед недостатка доказа пуштена из затвора после 703 дана притвора.
Лобања дечака пронађена је крај пута три месеца од ужасне трагедије, а пронашли су је ловци и то у близини места које је показала Марина, а то место је доста удаљено од њиве на коју су она и син кренули 22. јула.
У образложењу ослобађајуће пресуде Апелационог суда којом је јула 2012. правоснажно ослободио његову мајку Марину оптужби да га је убила, наводи се да је лобања накнадно донесена и ту остављена. За суд је податак да је лобања пронађена када је она већ била у затвору и то без осталих делова тела, да се узрок смрти Ђорђа не може ни установити нити претпоставити.
- Сама чињеница да је полиција организовала свакодневне потраге на терену с великим бројем људи и да леш покојног Ђорђа није пронађен, а да је након више од три месеца пронађена само његова лобања, такође не иде у прилог чињеници да је првобитно признање окривљене истинито, јер да је окривљена оставила тело свог покојног сина Ђорђа на начин како је то објаснила у свом првобитном признању, сасвим је сигурно да би оно било пронађено - наводи суд.
Лобања је прво однета на Биолошки факултет у Београду и ДНК анализом најпре је утврђено да је припадала несталом дечаку. Међутим, уследио је шок када је друга група вештака установила да је лобања била опрана у избељивачу, што се ради кад се жели уништење ДНК. Маринин бранилац је зато затражио да се зуби лобање упореде са Ђорђевим зубним картоном, али суд то није дозволио.
Марина, али и један број мештана Мајиловца, страхују да је Ђорђе заправо био отет, па одведен у Италију, где је убијен, а његови органи продати на црном тржишту за трансплантације.
Марина је пре три године тврдила да није убила сина и да се нада да је он и даље жив.
- У истрази су ме натерали да признам злочин и две године сам ни крива ни дужна провела у притвору. Не прође дан а да се не запитам да ли је Ђорђе и даље жив, а имам разлога да верујем да га је неко отео и одвео у Италију, због органа. Не знам ни да ли детету да палим свећу… Ипак, чекам и надам се да ће ми се Ђорђе једног дана појавити на вратима. Кажу да ме у судском депоу чека лобања мог сина, да је сахраним, али ја верујем да то није његова глава - казала је тада Марина.
Говорећи о Ђорђевом нестанку, испричала је да је 22. јула 2010. мотиком повредила себи ногу на њиви и да је послала сина по помоћ. Тад га је, како је истакла, последњи пут видела.
Марина је ослобођена после 703 дана, а сада је одлучила да тужи је Србију јер је незадовољна одштетом од два милиона динара. Тражи 200 евра за сваки дан притвора. Она је наиме тужила је Србију Суду за људска права у Стразбуру, захтевајући 17 милиона динара одштете за неосновани притвор.
Маринин адвокат Србислав Стојановић потврдио је да је пре два месеца упутио жалбу суду у Стразбуру због премале одштете за неоснован притвор.
- Морали смо да потражимо правду у Стразбуру. Тражили смо да се Марини за сваки дан притвора исплати по 200 евра, јер је добила само око 2.800 динара по дану, што је недопустиво мало. Неки повлашћени притвореници, попут неколицине оних који су хапшени у акцији "Сабља" 2003. године, добијали су по 300 или 400 евра по дану неоснованог притвора. Сматрам да пред законом морамо да будемо сви једнаки - истакао је он.