Јецаји за женом која се убила у Жабљу: Мислила сам да неко пали траву, а горела је моја МАЈКА
У кући где је трочлана породица живела као подстанари, туга и беда да не може бити већа
"Гледала сам кроз прозор како гори ватра, мислећи да је неко од компија запалио траву, а не да гори моја мајка Грозда. Јој мени, откад сам чула да је то мајка, нисам могла да погледам кроз прозор", јецајући почиње причу Душка (32), ћерка Гордане З. (66) из Жабља, која је починила самоубиство.
Стравичан призор у Новом Саду: Жена се полила бензином и запалила близу своје куће
ПУЦАЛА У ГЛАВУ због љубави? Ово је порука коју је ДЕВОЈЧИЦА из Неготина послала БИВШЕМ ДЕЧКУ
Грозда је у понедељак увече узела из приземља бензин који њен муж Младен користи за сечу дрва, отишла преко пута куће, легла у канал, полила се бензином и запалила. Тело је толико изгорело да је остала и без екстремитета, нажалост, ватра их је буквално прогутала.
ТУГА ЦЕПА СРЦЕ: Ово је девојчица из Неготина питала ОЦА пре него што је отишла у СМРТ!
У кући где је трочлана породица живела као подстанари, туга и беда да не може бити већа.
- Ништа ми није указивало да ће то урадити. Питао сам полицајце да ли сам могао да спречим, ако јесам, нека ме убију. Рекли су ми да нисам. Дође ми да се и ја тако убијем да ми није Душице, која је болесна од епилепсије, а ја сам имао мождани удар. И Грозда је била болесна, пила је много лекова. Али тог дана је бар мени била весела. Лежао сам у соби, а она је прошла, стала на врата и насмејана ми рекла: "Драги мој Млађо. Тако те и мама звала" - не престајући да плаче једва прича супруг Младен.
- Мислио сам да је испред куће, на улици, с комшиницама. Изашао сам, није је било. Кад сам се вратио, кроз прозор сам видео ватру преко пута куће полицију. Истрчао сам напоље и питао их ко то гори. Они су ми рекли да не знају, да тело нема ногу. На крају се испоставило да је моја драга Грозда. О судбино, тешка ли си - јецајући прича Млађа, додајући да има још четири ћерке:
"Побегли смо из Босне, живели у Раткову, Ђурђеву, па у Жабљу као подстанари. Видите и сами како бедно живимо. Али смо се борили због болесне ћерке. Нисмо имали пара. То што зарадим плаћали смо кирију и трошкове. Али све то није био разлог да уради овако. Мада верујем да јој је све више дојадило, и беда и сиромаштво и да гледа и ћерку и мене болесне, а и сама је имала своје болове. "
САМОУБИСТВО У УЖИЦУ: Мушкарац пресудио себи метком у главу, тело нашао пролазник!
Ћерка Душица не престаје да плаче. Пије лек за смирење док прича с нама и стално понавља: "А шта ћемо даље?"
- Чекам сестре да нам дођу. Не знам ни како ћемо маму сахранити кад немамо динара - плачући прича Душица.