Jecaji za ženom koja se ubila u Žablju: Mislila sam da neko pali travu, a gorela je moja MAJKA
U kući gde je tročlana porodica živela kao podstanari, tuga i beda da ne može biti veća
"Gledala sam kroz prozor kako gori vatra, misleći da je neko od kompija zapalio travu, a ne da gori moja majka Grozda. Joj meni, otkad sam čula da je to majka, nisam mogla da pogledam kroz prozor", jecajući počinje priču Duška (32), ćerka Gordane Z. (66) iz Žablja, koja je počinila samoubistvo.
Stravičan prizor u Novom Sadu: Žena se polila benzinom i zapalila blizu svoje kuće
PUCALA U GLAVU zbog ljubavi? Ovo je poruka koju je DEVOJČICA iz Negotina poslala BIVŠEM DEČKU
Grozda je u ponedeljak uveče uzela iz prizemlja benzin koji njen muž Mladen koristi za seču drva, otišla preko puta kuće, legla u kanal, polila se benzinom i zapalila. Telo je toliko izgorelo da je ostala i bez ekstremiteta, nažalost, vatra ih je bukvalno progutala.
TUGA CEPA SRCE: Ovo je devojčica iz Negotina pitala OCA pre nego što je otišla u SMRT!
U kući gde je tročlana porodica živela kao podstanari, tuga i beda da ne može biti veća.
- Ništa mi nije ukazivalo da će to uraditi. Pitao sam policajce da li sam mogao da sprečim, ako jesam, neka me ubiju. Rekli su mi da nisam. Dođe mi da se i ja tako ubijem da mi nije Dušice, koja je bolesna od epilepsije, a ja sam imao moždani udar. I Grozda je bila bolesna, pila je mnogo lekova. Ali tog dana je bar meni bila vesela. Ležao sam u sobi, a ona je prošla, stala na vrata i nasmejana mi rekla: "Dragi moj Mlađo. Tako te i mama zvala" - ne prestajući da plače jedva priča suprug Mladen.
- Mislio sam da je ispred kuće, na ulici, s komšinicama. Izašao sam, nije je bilo. Kad sam se vratio, kroz prozor sam video vatru preko puta kuće policiju. Istrčao sam napolje i pitao ih ko to gori. Oni su mi rekli da ne znaju, da telo nema nogu. Na kraju se ispostavilo da je moja draga Grozda. O sudbino, teška li si - jecajući priča Mlađa, dodajući da ima još četiri ćerke:
"Pobegli smo iz Bosne, živeli u Ratkovu, Đurđevu, pa u Žablju kao podstanari. Vidite i sami kako bedno živimo. Ali smo se borili zbog bolesne ćerke. Nismo imali para. To što zaradim plaćali smo kiriju i troškove. Ali sve to nije bio razlog da uradi ovako. Mada verujem da joj je sve više dojadilo, i beda i siromaštvo i da gleda i ćerku i mene bolesne, a i sama je imala svoje bolove. "
SAMOUBISTVO U UŽICU: Muškarac presudio sebi metkom u glavu, telo našao prolaznik!
Ćerka Dušica ne prestaje da plače. Pije lek za smirenje dok priča s nama i stalno ponavlja: "A šta ćemo dalje?"
- Čekam sestre da nam dođu. Ne znam ni kako ćemo mamu sahraniti kad nemamo dinara - plačući priča Dušica.