Последњи пут ће испричати ШТА ЈЕ ВИДЕЛА: Ево како ће изгледати испитивање мале Јане

Уколико психолог утврди да је мала Јана (7) способна да сведочи у поступку који се води против њеног оца, девојчицу ће највероватније испитивати психолози из Јединице за подршку деци жртвама и сведоцима у кривичном поступку.

Како се наводи, ако Тужилаштво буде позвало Јединицу да учествује у поступку, њихово саслушање мале Јане биће последњи пут да девојчица мора да се пред непознатим људима присећа дана када је остала без мајке. Како наводи извор близак случају, уколико Јана буде саслушана на овај начин, њој ће бити много лакше да исприча све што зна, јер ће разговарати са психолозима посебно обученим за такве разговоре.

- На овај начин мала Јана не би била у тужилаштву, суду, полицији већ би била у просторији прилагођеној њој. У поступку узимања исказа учествују стручни радници Јединице и орган поступка (суд и тужилаштво), као и други актери у судском поступку - каже извор.

Девојчицино саслушање уживо би, у другој просторији пратили сви учесници у постпуку - тужилац, али и Зоранови браниоци који би преко аудио-видео опреме пратили узимање исказа. Овај разговор био би снимљен и служио би као доказ до краја поступка, тако да већ неколико пута измучена саслушањима и проживљавањем трауме коју је добила пре тачно две године, више не мора никада да непознатим људима прича о дану када је изгубила мајку.

- Сви у том случају могу да постављају питања, које дете не чује, али чује стручни радник, који има бубицу у уху и прилагођава питање детету. Дете је заштићено с обзиром на то да је у другој просторији, није изложено присуству већег броја људи и питањима које они могу да поставе - објашњава извор.

Овакав начин узимања исказа омогућава да се избегне поновна трауматизација детета. Подршка одраслих веома је значајна када се деца појављују у судском поступку, посебно када сведоче о насиљу у породици.

- Као најчешћи извори ретрауматизације у систему заштите деце наводе се поновљени интервјуи с дететом од стране различитих стручњака у различитим установама, неосетљив начин испитивања и трајање судског поступка. То значи да деца, када говоре о догађајима који су им се десили, поново проживљавају и покрећу непријатна и узнемирујућа осећања, као у време када се трауматски догађај десио. Када је дете које је доживело трауму у стању "узбуне", оно је у том тренутку мање способно да се концентрише и да мисли, може бити напето - закључује извор.